DIVLJE SVINJE u Beogradu: MORATE da znate KAKO DA REAGUJETE ako doživite BLISKI SUSRET

Za mnoge divlje životinje zima je najkritičniji period usled pojave snežnog pokrivača i niskih temperatura. 

Savremeno lovstvo se suočava sa brojnim izazovima među kojima posebno mesto zauzimaju klimatske promene, gubitak biodiverziteta, ili pojava bolesti koje se sa divljih životinja prenose na domaću stoku i ljude. 

Dok su mnoge vrste proređene ili ugrožene, druge su u ekspanziji, a brze promene u našem okruženju komplikuju gazdovanje i očuvanje biodiverziteta.

U novije vreme, kako u lovstvu Srbije tako i u širem okruženju, najveće probleme uzrokuje divlja svinja.

Profesor Šumarskog fakulteta Dragan Gačić objašnjava da je reč o izuzetno prilagodljivoj vrsti i njena brojnost se povećava u celoj Evropi. 

- Jedan od glavnih razloga za to su klimatske promene, intervencija lovaca, tokom zime iznose velike količine hrane koju koriste divlje svinje. To značajno doprinosi da brojnost divljih svinja raste - objašnjava Gačić. 

Drugi problem s kojim se suočava Evropa je, navodi, starost lovaca, sve je manje zainteresovnih mladih. Stariji lovci nisu više spremni da provode vreme u prirodi i da održavaju brojnost divlje svinje.

U srcu Beograda, na Velikom ratnom ostrvu divlja svinja je veoma često prisutna.

- Nisu retki slučajevi da divlje svinje preplivaju vodu, da uđu u gradske parkove i da dođe do susreta sa stanovništvom. Važno je da naglasim da divlja svinja nije agresivna i da neće prva napasti ljude. Potrebno je da građani kada naiđu na divlje svinje pojedinačno ili u grupama budu staloženi, smireni, da im ne prilaze i da ih ne izazivaju - savetuje profesor.

Foto: Pexels.com

Dodaje i da su nadležne institucije preduzele mere kako bi se divlje svinje izmestile s Ratnog ostrva i problem stavio pod kontrolu.

Gačić ističe za RTS da u Srbiji ima oko 85.000 lovaca i oni su već preduzeli sve da pripreme odgovarajuće objekte, iznose hranu za divljač.

- Na taj način lovci daju značajan doprinos da se sačuvaju mnoge vrste divljači. Važna je dosledna primena kodeksa lovaca koja se odnosi na načelo, a to je da lovci u lovište unose onoliko koliko iz njega iznesu. Kao dobri domaćini oni će uneti mnogo više nego što iznesu. Pre svega se misli na naseljavanje nekih vrsta divljači i na svakodnevnu ishranu - naveo je profesor. 

Divlja svinja je atraktivna za lov i to je njena, kako kaže profesor, zla sudbina.

- Ona je veoma inteligentna, oprezna, teška je za lov. Lovci iz tih razloga i obožavaju da je love. Lovi se uglavnom grupnim lovom i veliki broj lovaca i učestvuje u tim aktivnostima. S druge strane divlja svinja pravi velike probleme - ističe Gačić.

Svinje znaju da "usvinje" useve

Navodi da štete koja ona uzrokuje mogu biti u poljoprivredi vrlo velike. Veliki je broj mera koje korisnici lovišta i vlasnici poljoprivrednih zemljišta preduzimaju.

Generalno se smatra da održavanje brojnosti može biti dobra mera, mada ima slučajeva da i pri maloj brojnosti svinje znaju da naprave veliku štetu. Osnovni problem je što ona kada uđe u useve ne uzima onoliko koliko joj je potrebno, nego bukvalo ceo usev uništi.

Jedan od najvećih problema koji prati divlje svinje u poslednje vreme je pojava afričke kuge svinja. 

Profesor Gačić ističe da ne postoje primeri da je ta bolest registrovana na čoveku.  Situacija je, ukazuje u Evropi dosta zabrinjavajuća, afrička kuga je ušla u mnoge zemlje Nemačku, Mađarsku, Slovačku, Belgiju. Međutim, pojavii su se i prvi slučajevi i u Srbiji. 

- U prošloj godini smo imali oko 100 slučajeva te bolesti na domaćim i divljim svinjama. Najveći problem je što je divlja svinja glavni prenosnik bolesti i ona se širi na domaće svinje. Tada se svinje u nekom domaćinstvu ili farmi moraju u poptunosti uništiti. Restriktivne su mere u ograničenju prometa, što stvara velike probleme domaćoj proizvodnji - ističe Gačić.

Dodaje da lovci prvi u prirodi nailaze na uginule divlje svinje i na taj način mnogo pomažu veterinarima u ovom problemu.

Vrlo je važno da lovci i građani znaju da ako naiđu na uginulu divlju svinju da je ne pomeraju budući da  joj se u krvi nalazi najveća količina virusa i da te leševe prijave blagovremeno veterinarima.

Povratak jelena 

Posebno ukazuje na značajan projekat o zaštiti običnog jelena u našim šumama. 

Foto: Pexels.com

- Mi smo uspeli da kroz te tri godine istraživanja pronađemo koje su to lokacije u centralnoj Srbiji napovoljnije za povratak običnog jelena. Uradili smo studiju izbodljivosti za područje Tare i Čemerna, gde su započeta prva naseljavanja. 

Ističe da je 2011. godine procenjena brojnost u proleće jelena iznosila oko 4.200 jedinki a 2019. je povećana na 6.300 jedinki. 

Ostavite komentar

Tina

To ste i zasluzili...

07.02.2023 07:51

0 0 Odgovori