MINISTAR GAJIĆ U URANKU O SKANDALOZNOM DOČEKU HRVATSKIH RUKOMETAŠA: Jovani Joksimović otrkio najveću bruku tog događaja

Dok počinju Zimske olimpijske igre u Milanu, Srbija predstavlja Strategiju razvoja sporta do 2035. godine i najavljuje veliki iskorak.

Srbija bi u narednih deset godina mogla da postane jedno od ključnih evropskih središta vodenih sportova. U nedelji kada počinju Zimske olimpijske igre u Milanu, naša zemlja predstavlja Strategiju razvoja sporta do 2035. godine, dokument koji postavlja temelje za dugoročan razvoj fizičke kulture, rekreacije i vrhunskog sporta.

Da li Srbija pravi veliki sportski iskorak ili tek postavlja temelje za buduće generacije, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorio je ministar sporta Zoran Gajić.

Fantastičan početak godine za srpski sport

Nakon završenog Evropskog prvenstva u vaterpolu, na kojem je Srbija osvojila zlatnu medalju pred domaćom publikom, ministar sporta ističe da je godina počela na najbolji mogući način.

“Osećaj je neverovatan, godina je krenula fantastično. Sala je bila toliko puna, zatvoreni bazen – percepcija je bila kao da se igralo na Marakani i da bi i ona bila puna. To je opšte mišljenje. Svi su rekli da je ovo jedna od najboljih organizacija jednog vaterpolo događaja i da će neko sledeći teško nadmašiti Beograd.“

K1 televizija

O vrhunskim uspesima i ulozi roditelja u sport

Govoreći o radu sa decom i razvoju mladih sportista, Gajić naglašava da se problemi često javljaju u vaspitnom procesu.

“Deca su razmažena onoliko koliko ih roditelji razmaze. Problem u sportu nastaje tamo gde u vaspitnom procesu ne vodimo decu u pravcu u kojem treba. Ako pričamo o vežbanju i sportskim počecima, cilj treba da bude da dete ide na trening da se igra i zabavlja. Zlatna medalja je kada ode na trening srećno i zadovoljno, a kada se sa treninga vrati još srećnije. Mnogo roditelja se meša u trenerski posao.“

Strategija razvoja sporta do 2035. godine – analiza na 800 strana

Strategija razvoja sporta do 2035. godine predstavlja obiman dokument nastao uz široke konsultacije.

„Potrudili smo se da konsultujemo više od 140 lokalnih samouprava. Preko 600 ljudi – sportskih stručnjaka na lokalnom nivou, kao i više od 60 granskih saveza – ukazalo je na probleme koje imamo u fizičkoj kulturi. Ne samo u sportu, već i u fizičkom vaspitanju i rekreaciji. Želeli smo da vidimo, od najmanje opštine do Beograda, šta se prepoznaje kao problem.“

Ministar dodaje da su u nacrtu strategije prepoznati ključni pravci razvoja.

„Zajedno smo u nacrtu strategije identifikovali kvalitet stručnog rada, dalji razvoj infrastrukture i posebno sveobuhvatno fizičko vežbanje. To se odnosi na fizičko vaspitanje u školama i predškolskim ustanovama, kao i na rad u mlađim kategorijama sportskih klubova. Presudan je akcioni plan, koji je podeljen u tri faze – do 2028, zatim do 2032. i do 2035. godine.“

Obaveze lokalnih samouprava i granskih saveza

„Kada se strategija usvoji, obaveza 174 lokalne samouprave biće da donesu strategiju fizičke kulture na svom nivou. Ministarstvo ne može da im kaže šta konkretno da rade, ali su pravci jasni. Svih 187 granskih saveza, uključujući i fudbalski, moraće da izrade svoje strategije razvoja sporta kako bi bile usklađene sa nacionalnim ciljevima.“

Kategorizacija sportova i finansiranje klubova

“Imamo 15 sportova prve kategorije. Na lokalnom nivou, na osnovu finansiranja klubova, po zakonu lokalne samouprave finansiraju klubove. Država, preko Ministarstva sporta i Olimpijskog komiteta, finansira nacionalne granske saveze. Znamo da je klub osnovna ćelija proizvodnje šampiona. U klubu se uzima dete od pet do deset godina i ono tu provede oko deset godina, dok prvi put ne dođe u neku reprezentaciju. U savezima nikada nije bilo bolje nego u poslednjih 12 godina, to je činjenica. Situacija je, međutim, veoma loša kada je reč o klubovima, jer su oni na jaslama lokalnih samouprava. Kada napravimo strategiju, moraće da je naprave i lokalne samouprave i tada ćemo imati uticaj na način finansiranja klubova. Ako želimo u Evropsku uniju, moraćemo da se bavimo privatizacijom. EU zabranjuje da se budžetskim sredstvima finansira vrhunski sport. Imamo primer – Crvena zvezda i Partizan u košarci imaju budžete od 25 do 30 miliona evra, dok Cibona ima dva do tri miliona, jer je Hrvatska u EU. Mnogo stvari će se tu rešiti i biće napravljen plan u kom pravcu će se dalje ići“, dodaje ministar.

Gajić ističe i problem finansiranja sportskih saveza:

“Granski savezi su nevladine organizacije koje od Vlade traže novac. To mi, iskreno, nije uvek potpuno jasno”, kazao je ministar sporta. 

K1 televizija

Nacionalna platforma protiv nameštanja utakmica i nelegalnog klađenja

“U novembru 2024. godine Sen Denijeva i Makolinska konvencija pretvorene su u zakon. Sada smo u fazi formiranja nacionalne platforme za sprečavanje negativnih pojava u sportu. Imamo zakonske okvire kako bi se sve negativne pojave mogle sankcionisati, kontrolisati i pratiti.“

Ministar podseća i na borbu protiv dopinga i nelegalnih supstanci.

“U saradnji sa MUP-om imali smo nekoliko korisnih akcija, uključujući zaplene droge. Antidoping agencija posebno je upozorila na problem u teretanama, gde se u rekreativnoj populaciji masovno koriste neproverene supstance, što je izuzetno opasno po zdravlje.“

Zimske olimpijske igre u Milanu – tri predstavnika Srbije

Srbija će na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu imati tri predstavnika: Aleksu Tomovića u alpskom skijanju, kao i Anju Ilić i Miloša Ilića u nordijskom skijanju.

“Kod nas je percepcija da su zimski sportovi više rekreativni, ali je vrhunski sport u tim disciplinama izuzetno težak. Najveći problem je letnji period, kada sportisti moraju da se dislociraju i po osam meseci van mesta gde žive. To nije samo finansijska, već i životna odluka.“

O dočeku hrvatskih rukometaša i političkim porukama

Komentarišući događaje van sportskih terena, Gajić ističe da sportisti u regionu imaju korektne odnose, ali da problemi nastaju kada se sport politizuje.

“Sportisti između sebe nemaju problema. Kada dođe do političkih poruka koje nemaju veze sa sportskim majstorstvom, to postaje problem. Po mom mišljenju, najveća greška je što EU na takve pojave ne reaguje, i to smatram najvećom brukom tog događaja.“

Na kraju poručuje:

“Mi znamo kojim putem treba da idemo. Treba da ostanemo takvi kakvi jesmo, držimo se zajedno i radimo svoj posao. Smatram da smo na pravom putu.“

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar