NEDELJA RASLABLJENOG Dan kada nas Hristos podseća da ne okrenemo leđa čoveku

Treća nedelja po Vaskrsu u pravoslavnom kalendaru poznata je kao Nedelja raslabljenog – dan u kojem se sećamo velikog Hristovog čuda, kada je iscelio čoveka koji je 38 godina bio nepokretan i ležao pored banje Vitezde, čekajući pomoć koja nikada nije dolazila. Ova evanđeoska priča ne govori samo o čudu isceljenja tela, već o dubljoj, svevremenoj potrebi za saosećanjem, zajedništvom i ljubavlju među ljudima.

“Nemam čoveka…” – reči bolesnog čoveka iz Jevanđelja odzvanjaju i danas, snažnije nego ikad.

Ove reči su vapaj usamljenog i zaboravljenog, čoveka koga niko nije pomerio da mu pomogne, jer je svako gledao sebe. I zato je Hristos došao – ne da samo izleči telo, već da vrati smisao zajedništvu. Da nas podseti da hrišćanski život ne postoji bez bližnjeg.

Bez one ruke koja pomaže, bez oka koje razume, bez srca koje vidi tuđu bol.

Shutterstock

Raslabljenost – stanje savremenog sveta

Raslabljenost u ovoj priči nije samo fizička nemoć. To je simbol duhovne paralize današnjeg čoveka: kada gubimo veru u druge ljude, kada nas obuzima ravnodušnost, kada prestanemo da se nadamo, kada ne vidimo bližnjeg – već samo sopstvene potrebe.

I zato nas crkva baš u ovom periodu između Vaskrsa i Pedesetnice poziva da ne ostanemo zatvoreni u sopstvenim svetovima.

Hristovo pitanje: „Hoćeš li da budeš zdrav?“

Ovo nije pitanje samo telu – ovo je pitanje duši, savesti, čoveku u nama. Da li želiš da budeš zdrav od ravnodušnosti? Od hladnoće? Od nemara? Jer vera nije teorija, već pokret, hod – i pružena ruka.

Danas je dan da budemo "čovek"

Na Nedelju raslabljenog, crkva nas ne poziva samo na molitvu, već i na delo. Da vidimo drugog. Da se ne pravimo slepi. Da pomognemo ako možemo, da oslušnemo ako neko ćuti, da budemo oslonac makar jednim pogledom ili rečju.

wikipedia.org

U svetu gde je prečesto odgovor „nemam vremena“, „nije moje“, „ne znam ga“ – Nedelja raslabljenog nas poziva da budemo ono što ovaj svet često zaboravlja: čovek čoveku.

Zato, ovog 11. maja, podignimo ne samo sebe – već i onoga koji čeka.
Jer možda baš naš pogled, reč ili ruka nekome vrati veru u ljude. A možda i u Boga.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar