SPALJIVANJE MOŠTIJU SVETOG SAVE Plamen na Vračaru trebao je da ugasi svetlost jednog naroda – i nije uspeo

Na današnji dan, 10. maja (po julijanskom kalendaru 27. aprila) 1594. godine, telo Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i najvoljenijeg duhovnog vođe srpskog naroda, spaljeno je na Vračaru u Beogradu. Bio je to pokušaj Osmanskog carstva da ugasi duh, veru i slobodarsku svest jednog naroda – ali se dogodilo upravo suprotno: spaljivanje je rodilo besmrtnu svetlost.

SPC

Sveti Sava – stub srpske duhovnosti

Od kada su mošti Svetog Save prenesene iz Trnova u Srbiju i položene u manastir Mileševu, postale su izvor utehe, isceljenja i duhovne snage za ceo srpski narod. Vernici su dolazili iz svih krajeva da se poklone njegovom grobu, tražeći mir, zdravlje i snagu. Njegove mošti činile su čuda – ne samo za hrišćane, već i za muslimane koji su, prema svedočenjima, dolazili po isceljenje.

Za Srbe u turskom ropstvu, Sveti Sava nije bio samo svetitelj – bio je duhovni otac, simbol nade, prkosna zvezda u najmračnijim vremenima.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Strah Turaka i naređenje Sinan-paše

Godine 1594. izbio je ustanak Srba u Banatu, pod vođstvom episkopa Teodora iz Vršca. Na barjacima ustanika nalazio se lik Svetog Save. To je bio više nego jasan znak Turcima – duh Save i dalje inspiriše narod.

Zato je Sinan-paša, tadašnji beogradski vezir, naredio da se mošti Svetog Save iznesu iz Mileševe, prenesu u Beograd i javno spale. Tako je 27. aprila 1594. godine, na Vračaru, izvršeno jedno od najpotresnijih svetogrđa u istoriji srpskog naroda.

Plamen koji je uzdigao narod

Iako je telo spaljeno, duh Svetog Save ostao je još snažniji u srcima ljudi. Narod je plakao, ali nije pao. Verovao je da je Sveti Sava i dalje s njima – sada još moćniji, jer je postao i mučenik Hristov.

Njegovo ime od tada još snažnije odzvanja u pesmama, molitvama, školama, manastirima. Na mestu spaljivanja kasnije je podignut veličanstveni Hram Svetog Save – kao večni podsetnik da se vera, svetost i sećanje ne mogu zapaliti ni uništiti.

Danas – sećanje, ali i ponos

Na današnji dan sećamo se ne samo tragedije, već i neuništive snage vere i naroda. Sveti Sava nije izgoreo na Vračaru. On je u svakom hramu, u svakoj školi, u svakom detetu koje peva „Uskliknimo s ljubavlju“.

Plamen je želeo da uništi, a zapalio je – večnu svetlost srpskog identiteta.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar