UOČI ĐURĐEVDANA Kada se kuća kiti, voda blagosilja, a želje postaju molitve

Đurđevdan, praznik koji se slavi 6. maja, jedan je od najznačajnijih i najlepših praznika u srpskom narodu. Smatra se granicom između zime i leta, danom koji donosi blagoslov, zdravlje, plodnost i berićet. A noć uoči Đurđevdana – Đurđevdansko veče – prava je mala svetkovina običaja, verovanja i tihe magije prirode.

U toj noći se, po starom običaju, kuća kiti biljem, voda priprema za umivanje, a venčići pleteni za zdravlje i sreću cele porodice.

Shutterstock

Zelene grane na prozorima i kapijama – da godina bude berićetna

Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste kićenje kuće zelenim grančicama – najčešće od leske, bukve ili drenovog drveta. Uveče, neko od ukućana odlazi u šumu, nakida grančica i okiti kapije, prozore, staje i ulaze.
Ovo se radi uz staru narodnu želju:
„Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, toru, polju i oboru.”

U nekim krajevima, granje se donosi rano ujutru, još pre sunca, jer se veruje da se tada snaga prirode najjače prenosi na dom.

Shutterstock

Đurđevdanski venci i magična voda s biljem

Domaćice uoči Đurđevdana pletu venčiće od đurđevskog cveća – broća, đurđevka, mlečike i drugog poljskog bilja. Ti venčići se kače iznad vrata i ostaju tu cele godine, do narednog Đurđevdana, kao zaštita i blagoslov.

Takođe, u posudu s vodom potapa se prolećno bilje: dren, zdravac, čuvarkuća od Uskrsa, pa i crveno jaje, a zatim se sve to stavi pod ružu u bašti da „prenoći“.
Ujutru se svi ukućani umivaju tom vodom – svako sa svojom željom:

Deca – da budu „zdrava kao dren“.

Devojke – da ih „momci grabe“.

Stariji – da ih zdravlje prati.

Domaćin – da mu kuća bude čuvana.

Freepik.com

Kupanje u reci i ljuljanje na drenovom drvetu

Stari običaj kaže da je kupanje u reci pre izlaska sunca na Đurđevdan posebno lekovito. U vodu se ponekad baca venac cveća ili se sipa mleko, kao dar prirodi.
Ljudi su se kitili vrbovim i drenovim prućem, valjali se po zelenom žitu – da bi kosa rasla kao žito, a ljuljanje na drenovom drvetu simbolično donosi snagu i zdravlje.

Đurđevdan je praznik tela, duše i prirode

U svemu tome, biljke imaju posebnu ulogu – one nisu samo ukras, već most između čoveka i prirode. Zbog toga se koristi selen, kopriva, vrba, pšenica, i sve se to unosi u dom i dušu, da se i čovek „okiti“ kao proleće.

Đurđevdansko veče i jutro donose tiho, ali snažno podsećanje:
život je lep, plodonosan i vredan kada se poštuje priroda, porodica i običaj.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar