DA LI JE GREH DA ŽENA ODBIJE MUŽA U POSTELJI? Istina koju mnogi neće naglas da kažu

U svetu u kom su teme ljubavi, braka i bliskosti često prekrivene šapatima ili uputstvima iz narodnih predanja, jedno pitanje i dalje budi polemike: da li je greh kada žena odbije muža u postelji?

Odgovor – nije ni crno, ni belo. I ne, ne nosi automatski pečat greha – ali nosi nešto drugo: potrebu za razgovorom, razumevanjem i poštovanjem u oba smera.

Shutterstock

Šta kaže tradicija?

U nekim tradicionalnim i religijskim zajednicama, seksualni odnos u braku se smatra bračnom dužnošću. To ne znači da je supruga obavezna da uvek pristane, ali se često naglašava važnost zajedništva, intime i međusobnog ispunjavanja potreba.

U hrišćanskoj tradiciji, na primer, apostol Pavle u poslanicama govori da „muž nije gospodar svoga tela, nego žena, a isto tako ni žena svoga tela, nego muž“ – što znači da je bliskost stvar uzajamnog dogovora, a ne obaveze po diktatu.

Ali ono što mnogi zaboravljaju jeste drugi deo poruke: „Ne lišavajte jedno drugo... osim ako je dogovoreno, na kratko vreme, radi posta i molitve.“ Dakle – dogovor, a ne prisila.

Shutterstock

A šta kaže realnost?

Psiholozi se slažu – intimni odnos nije dužnost, već pokazatelj zdravog odnosa. Ako do odbijanja dolazi često, to je simptom, ne greh. Mogući razlozi su brojni:

emocionalna distanca,

fizički umor,

stres i nezadovoljstvo u svakodnevici,

zdravstveni problemi,

ili – najprostije – potreba za ličnim prostorom.

I to je ljudski. Jer telo, kao i emocija, ne funkcioniše po rasporedu.

Kada odbijanje postaje problem?

Kada se uporno ponavlja, bez objašnjenja i bez truda da se problem reši. Jer brak je zajednica. A tamo gde se problemi stavljaju pod tepih, često ispod njega poraste zid. Odbijanje bez komunikacije može prerasti u frustraciju, osećaj odbacivanja i udaljavanje.

Zato nije pitanje da li sme da odbije, već zašto odbija – i da li je iko pitao kako se oseća?

Šta je prava mera?

Razgovor. Prava intimnost ne počinje u spavaćoj sobi, već za stolom, u kuhinji, dok jedno drugo gledate u oči. Ako postoji ljubav, postoji i spremnost da se oslušne partner, da se ne prisiljava, ali ni ignoriše.

Uloga žene nije da bude dužna. Niti je muškarac automatski žrtva kad naiđe na „večeras ne mogu“. Oboje su ljudi. Sa danima kada žele, i danima kada ne žele.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar