(R)EVOLUCIJA RIJALITIJA Zašto rijaliti u Srbiji nema ličnu kartu?

Urbana legenda kaže da kada su automobili u pitanju Srbima je najteže bilo da izmisle „Nemca“. Kako smo izmislili nemačko prevozno sredstvo sve drugo nam je bilo mnogo lakše i išlo je kao podmazano.

Ako bismo ovo primenili na medijski sistem i kreiranje savremenog televizijskog programa onda nam je najteže bilo da izmislimo rijaliti, ali kada smo ga otkrili na njemu smo mukotrpno radili dok ga nismo doveli do savršenstva, zar ne?

Verovali ili ne, ali ove godine emitovanje rijaliti programa na domaćim televizijskim kanalima napunilo je 23 godine. Da je reda i da ima Boga, rijaliti bi još pre pet godina dobio ličnu kartu i počeo da odgovara za svoje postupke. Ali ovde nema ni Boga, ni reda, ni poretka! Evolucija rijalitija u Srbiji počela je 2003. godine i do dana današnjeg desila se prava revolucija.

U ovoj kolumni neću pominjati i komentarisati televizijske emisije sa rijaliti motivima već isključivo televizijske formate koje su i sami tvorci i producenti tako nazivali i reklamirali.

Sve je počelo, kako sam i napisao 2003. godine, rijalitijem „Jednostavan život“ u kome su dve gradske ribe išle na selo i tamo živele sa ruralnom porodicom i pokušavale da se uklope u njihov stil života. Urbane cice su bile Ana Mihajlovski i Marijana Mićić i posmatrajući sa ove vremenske distance taj rijaliti spram svih koji su usledili po svom sadržaju i uticaju predstavlja „Nedeljno popodne kod Lee Kiš“.

Dugoočekivani rijaliti „Veliki brat“ počeo je sa emitovanjem 2006. godine i do 2015. kreirano je pet regularnih i pet VIP sezona. Dok je za regularne takmičare trajao 100, za one poznate rijaliti je trajao samo 30 dana. Predstvaljao je pravi socijalni eksperiment i osveženje televizijskog programa. Bio je licencni format iz Holandije. Prvi pobednik Ivan Ljuba danas je još anonimniji nego u trenutku kada je ušao u kuću, a Ena Popov jedina je preživela poznata ličnost i nakon pevanja uspešno se bavi voditeljstvom i novinarstvom. „Veliki brat“ nam je u amanet ostavio Marka Miljkovića, Vladimira Tomovića i Branislava Radonjića Brendona kao medijske radnike koji su i posle toga učestvovali u drugim rijaliti formatima. Kada se podvuče crta moglo bi se reći da je starleta Soraja Vučelič najozbiljnija javna ličnost rođena u ovom rijalitiju. „VIP Veliki brat“ bio je priča za sebe i konceptualno je vodio računa da u njemu budu kako jako poznati tako i poznati koji su na početku karijere. Naravno u njemu nikada nije bio niko ko je stvarno VIP, ali baš ovaj koncept stvorio je od nekih pevača i pevačica i profesionalne rijaliti igrače. Među njim su Vesna Vukelić Vendi, Maja Nikolić, Zorica Marković, Lepa Lukić i Era Ojdanić koji su pajali i po drugim rijalitijima.

U Srbiji je 2008. godine sa emitovanjem počeo i najozbiljniji rijaliti „Survajver“. Koncept života na pustom ostrvu obožavali su da gledaju čak i oni iz „kruga dvojke“. U njemu su učestvovali mahom oni koji su sebe smatrali urbanim likovima, a mi koji volimo estradu zapamtili smo ga po učešću Vesne Zmijanac i Goce Tržan. Imao je regularne i VIP sezone i trajao je 53 odnosno 32 dana. Emitovao se do 2021. godine. Početak 2011. godine obeležio je pompezno najavljivani „Dvor“. Prvi rijaliti koji nije bio licencnog karatera, koji je baš tako i prošao. Sve je delovalo jeftino, jer je jeftino i bilo. Koncept je predstavljao sukob aristokratije i kmetova, reklo bi se tipično srpski. Jedna sezona emitovanja u Srbiji obezbedila mu je prodaju i emitovanje u Sloveniji, i to je sve. Najveći „uspeh“ ovog rijalitija je što je pomerio granice  i na telviziju doneo prve batine, fizičke sukobe i teške psovke.

Usledila je „Farma“ kao lincencni šou koji nam je došao iz Švedske. Startuje 2009. godine i emituje se do 2016. godine. Spada u kraće rijalitije jer traje samo 100 dana. Pod ruku sa „Farmom“ uhvatili su se i „Parovi“ koji su sa emitovanjem počeli 2010. godine i predstavljaju početak rijajalitija za koji se može reći da nema kraj. „Parovi“ probijaju granicu u trajanju tokom jedne sezone pa u medijski sistem uvode rijaliti koji traje čitavih deset meseci. „Farma“ sa druge strane patentira skandal, ali i uvodi poznate ličnosti kojima uspešno revitalizuje karijere.  Za to vreme „Parovi“ prednjače u promociji apsolutno nepoznatih i nebitnih frikova sa čudnim oblicima ponašanja koji su polako, ali sigurno postajali zvezde tabloida i portala.

Dejan Milicevic

Revolucija ipak dolazi 2017. godine kada sa emitovanjem počinje prvi hiperrijaliti „Zadruga“. Ostalo mislim da znate, sve i da ne pratite ovakve programe. Ovaj rijaliti sublimira sve najgore, domaće je proizvodnje, emituje se po ceo dan deset meseci u godini. „Zadruga“ je poentirala tamo gde su „Parovi“ zakazali, pa zahvaljujući ovom rijalitiju dobili smo i profesiju rijaliti igrač. Okuplja ljude splavarskog mentaliteta , ljude bez imena, prezimena, zvanja, titule, bez naznaka da se karijera rodi ili stvori jer niko od njih nema realan talenat. Oni koji su iz njega potekli nisu vredni komentarisanja. „Zadruga“ je u međuvremenu evoluirala u „Elitu“, ali koncept se nije naročito promenio.

SVE KOLUMNE MILIJA ČOLIĆA ČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar