ISTINA SAVREMENOG ŠOU-BIZNISA Mesta možda i ima, ali vremena i strpljenja više nema
Autor: Milivoje Mili Čolić
11/12/2025 > 08:18
podeli vest:
Foto: Dejan Milicevic
Svako ima svoju muku! Baš kako je početnicima teško da postanu zvezde, a zvezdama da nađu još jedan hit, tako je i meni opterećujuće da nađem temu za kolumnu, a katedra treba da radi. Neću da je zatvram. Što bi rekla Zorica Brunclik: „Muke moje niko ne zna...“.
Samo na prvi pogled na šou-biznis sceni se nešto dešava. Svakodnevno se objavljuju nove pesme, spotovi i albumi, društvene mreže „gore“ od novih fotografija, najava koncerata, novih projekata, slučajno ili ciljano kreiranog sadržaja koji bi trebalo da skrenu pažnju na nekoga ili nešto. Od skandalča na steroidima bukvalno ne može da se živi. Štampani mediji polako, ali sigurno gube i obrise moći koju su nekada imali. Zbog brzine protoka informacija i mesečna izdanja su obavno izgubila aktuelnost, nedeljnici su ih zamenili, ali takođe kaskaju, dok su dnevna izdanja gotovo spontano dobila analitičarsku ulogu nedeljnika. Portali su brzi, ali jedna vest guši drugu, pa ono što je objavljeno jutros, uveče deluje kao da se desilo prekjuče. Društvene mreže vladaju, ali kako nisu relevantne svaka informacija se mora uzimati s ogromnom rezervom.
Trenutno četiri takmičenja, kada govorimo o muzici, upućuju da smo ili jako talentovan narod za pesmu, ili da ovde samo svaka šuša misli da može da se bavi pevanjem?! Siguran sam da je ovo drugo! Mediji su prirodno zavedeni polupoznatim svetom koji sve češće u tradicionalne medije dolazi sa društvenih mreža. Na društvenim mrežama je sve dozvoljeno, autocenzura i cenzura gotovo da ne postoji pa nenormalni oblici ponašanja postaju ili normalnost ili savršen poligon za sprdnju. Na paleti događaja ili ličnosti koje se danas nude jako je teško naći vredne i jake uzorke za komentarisanje ili kritiku. Problematično je hvaliti, jer retko ko to zaslužuje, a skretati pažnju na izopačenja je još gore, jer današnji svet zaista funkcioniše po principu da je negativna reklama najbolja reklama. Niko neće da klikne na nešto što je afirmativno, već isključivo na nešto ili nekoga što nije dobro, a što će savrmenog čoveka podsetiti da nije najgori već da postoje i mnogo gori od njega.
Dejan Milicevic
Na šou-biznis sceni oni vredni pomena, sa imenom i prezimenom, karijerom i kredibilitetom se svesno povlače. Zamenjuju ih glasni, neobrazovani, bez realnog talenta, koji nude kratkotrajnu cirkus zabavu i nestaju brzinom svetlosti. Na javnoj sceni definitivno ima mesta za sve. Sunce šou-biznisa greje nesmanjenim intenzitetom, nebo je vedro i niko nikome tu ne smeta. Mogućnosti na internetu su neslućene, prostor kao svemir zaista trpi da se svako oglasi, nešto kaže, zapeva, zaigra, pita, smatra ili zaključi. Šta je onda problem?
Mesta dakle ima za sve i svakoga, ali publika više nema volje, vremena i strpljenja da gleda i sluša! Svi koji se danas trude da uspeju na šou-biznis sceni lako nalaze mesto, ali teško nalaze kvalitetan i vredan sadržaj kojim mogu da animiraju publiku. Siguran sam da je prosečnom gledaocu intimno muka od većine onoga što se nudi. Pa zamislite onda kako je meni?
Do sledeće kolumne koja će, nadam se, imati temu vrednu komentarisanja, mada ni ova fenomenološka nije bila loša, šaljem vam veliki pozdrav. Vaš Mili.
Ostavite komentar