NA DANAŠNJI DAN JE POGINUO PEVAČ LUIS: Ostao je bez prve žene u jezivoj tragediji, a evo zašto je nosio haljine

Na današnji dan, 31. jula 2011. godine, estrada je ostala bez jednog od najposebnijih muzičara s naših prostora – Ljubiše Stojanovića Luisa. Pevač prepoznatljivog glasa i autentičnog stila nastradao je u saobraćajnoj nesreći kod Feketića, dok se vraćao sa nastupa iz Subotice. Imao je 59 godina.

Rođen je 25. juna 1952. godine u Leskovcu, a nadimak Luis dobio je još kao dete – zbog izuzetnih interpretacija pesama Luja Armstronga, koje je izvodio već sa devet godina. Taj nadimak pratio ga je do kraja života, a mnogi nisu ni znali njegovo pravo ime.

Spoj džeza, folka i duše

Luis je završio srednju muzičku školu u Nišu, a potom i Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Po obrazovanju je bio pevač klasične muzike i džez interpretator, ali je publiku osvojio svojim autentičnim stilom u kojem je kombinovao džez sa srpskom narodnom muzikom i orijentalnim motivima – što je tada bilo gotovo nezamislivo.

 

 

Bio je pionir spoja nespojivog: mogao je da peva "Dunjo moja" s istom lakoćom kao i "What a Wonderful World". Njegove pesme "Ne kuni me, ne ruži me, majko", "Dudo", "Kletva" i "Kad me jednom ne bude" postale su evergrini.

Tragična priča prve supruge

U javnosti je malo poznata tragična priča o njegovoj prvoj supruzi, sa kojom je dobio sina. Kako je sam govorio, ona ga je napustila dok je bio u vojsci 1979. godine jer nije želela da muzička scena bude njegov životni put – želela je da bude prosvetar. Kasnije se, kako je sam ispričao, ubila tokom ratnih sukoba u Sloveniji.

Porodica mu bila sve

Iako je posle tragedije tvrdio da se više nikada neće ženiti, život mu je podario novu ljubav – Dubravku, kojoj je posvetio pesmu "Dudo". S njom je dobio sina Marka i ćerku Maju, koji su nastavili očevim stopama u muzici. Marko je postao muzičar i producent, dok Maja, kako je jednom ispričala, "nosi deo tatine duše u svakom tonu koji otpeva".

ATA Images

Treća životna saputnica bila mu je Silvana, s kojom je dobio još troje dece – Sergeja, Andreja i Elu Mitu. Uvek je isticao da je porodica njegova najveća vrednost, uz muziku.

Malo poznati detalji o Luisu

* Iako je javnosti poznat kao pevač, Luis je imao i diplomu klasične muzike, a jedno vreme je razmatrao karijeru u operskom pevanju.

* Govorio je tečno francuski jezik.

* Tokom 80-ih, živeo je i radio u Parizu, gde je nastupao u džez klubovima.

* Bio je pasionski ljubitelj vina, ali nikada nije konzumirao teže droge niti alkohol u većim količinama – i to je isticao kao svoj izbor.

* Njegov poslednji nastup bio je 9 dana pre smrti, 22. jula 2011. godine, u sarajevskom klubu "Jež".

Zašto je nosio haljine?

Gostujući u jednoj emisiji Luis je otkrio zašto je nosio galabije koje su postale njegov zaštitni znak u dugoj i bogatoj karijeri.Kako je istakao galabije je počeo da nosi od 1981. 

 

 

- Svirao sam u "Euridici“, u jednom beogradskom klubu. Problem je bio sa ventilacijom. Bilo je vruće i zimi i leti, a sama bina gde smo svirali bila je dosta izdignuta – bliža plafonu. Puno sam se znojio. Na početku, vrlo kratko bio sam u vojničim pantalonama, koje sam voleo da nosim. One su na kraju svirke bile mokre i morao sam da ih menjam. Imao sam i dugu kosu koju sam morao da feniram. Jednog dana jedan od kumova mi je predložio da se obrijem. To sam vrlo rado prihvatio jer sam se i ranije brijao dok sam bio u vojsci. A drugi kum, koga sam venčao, mi je pričao da se u Kairu, gde radi njegova majka, nose galabije slične onima koje su se nosile ovde nekada davno, naročito u južnim krajevima Srbije i u Bosni. Ja sam taj predlog prihvatio i od tada ne skidam galabije. - rekao je pevač.

Poslednji dan i zauvek u srcima

Nastradao je 31. jula u ranim jutarnjim časovima. Njegov "mercedes" sudario se sa teretnim vozilom. Iza sebe je ostavio šestoro dece, bezbroj muzičkih hitova i neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Balkana.

Sahranjen je 4. avgusta 2011. godine na groblju Zbeg u Borči, uz prisustvo porodice, prijatelja i brojnih kolega sa estrade.

Luis je otišao prerano, ali njegove pesme i životna priča ostaju večne. Bio je umetnik koji nije pristajao na kompromise i koji je do poslednjeg daha nosio dušu u glasu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar