„SVAKI BRAK JE KOSMOS ZA SEBE“: Ivan Bosiljčić o ljubavi, miru u kući i teškim poslovima pre glumačke karijere

Slavni glumac i umetnik širokog izraza, Ivan Bosiljčić, 22. maja u MTS dvorani obeležiće poseban trenutak – dočekaće stotohiljaditog gledaoca svoje autorske predstave „Naše veče“. 

U emisiji „Prvog reda“ na televiziji K1, Bosiljčić je podelio detalje ovog značajnog uspeha, govoreći o emocijama, muzici, poeziji i nezaboravnim trenucima koje je podelio sa publikom širom regiona.

„U ovaj projekat uključili su se ozbiljni producenti i organizatori, jer je bilo neophodno ozbiljno pristupiti svakom pozorištu u regionu, organizovati sedam koncerata u MTS Dvorani. Gubim se u statistikama, meni to nije najvažnije. Tako smo propustili da obeležimo 100. i 150. jubilarno izvođenje, ali najvažnije je da nismo propustili stotohiljaditog gledaoca.“

Sedmi koncert u MTS Dvorani kao kruna sezone

„Krajem marta i početkom aprila prošle godine nastupili smo u ovoj MTS Dvorani u okviru ove turneje. Ovo nam je sedmi koncert kojim zatvaramo sezonu, i fantastično je što se poklopilo da baš sada dočekujemo ovako važnu brojku. U poslednjih godinu dana program je videlo sedam hiljada ljudi, a od premijere u poslednjih pet godina – 22. maja dočekujemo stotohiljaditog posetioca.“

Najjači utisak sa turneje

Nastupao je širom regiona i otkriva šta mu je ostavilo najjači utisak:

Prvi red

„Najjači utisak mi je da nas muzika, poezija i glumački izraz podsećaju na suštinu. Bez obzira na to koliko je vreme brzo i digitalno, mi i dalje umemo duboko da osećamo i da to delimo s drugima.“

Na pitanje da li u predstavi preovladava radost, Ivan odgovara:

„Ima svega. Ovo je svojevrsni rolerkoster, predstava u kojoj obrađujemo teme ljubavi – ne samo između muškarca i žene, već i između roditelja i deteta, Boga i čoveka, čoveka i otadžbine, čoveka i predaka. To je samo delić onoga što publiku podseća na važnost tih tema, koje su danas nasušne.“

Ivan otkriva i koga bi voleo da vidi u publici 22. maja

„Voleo bih da vidim kolege. Prošli put mi je bilo puno kolega – ceo četvrti red bio je rezervisan za njih i to mi je mnogo značilo, jer zbog obaveza često propuštamo da pratimo jedni druge. Bili su tu glumci iz predstave Uobraženi bolesnik, naše najnovije hit predstave. Takođe, voleo bih da vidim i Jelenine kolege. Zanimljivo je da Sergej Ćetković dolazi po šesti put – kaže da ga ova predstava inspiriše jer se bavi muzikom i poezijom. Daje mi odlične sugestije, i uvek mi znači da neko poput njega dođe.“ - kazao je i dodaje da u publici često vidi već viđena lica.

„Viđam ista lica u publici po nekoliko puta. Uvek pozdravim one koji su prvi put tu, ali i one koji se vraćaju. Svi su dobrodošli“, dodaje Ivan, i objašnjava zašto misli da se publika vraća:

Prvi red

„Vraćaju se iz istog razloga zbog kog i dolaze u pozorište. Predstava je u formi ista – režija, kostimi, nema improvizacije. Ali ono što je novo jeste unutrašnji doživljaj. Znamo kako počinjemo, ali nikada ne znamo do koje temperature će večerašnje izvođenje da ide. Uzbudljivo je i za izvođače, i za simfonijski orkestar, i za mene, i za publiku. Poezija i muzika su neiscrpne – sve što se tiče srca može stalno da počinje iznova.“

Koji segment najviše vole Jelena i Nina?

„Najviše vole novu muziku. Uskoro ulazim u studio da snimim pesmu koju mi je poklonio moj ruski kolega Aleksej Čumakov – čuveni pevač, kompozitor, glumac i scenarista. Dao mi je temu kojom počinje Naše veče u MTS Dvorani – ja sam uradio prevod. To će biti prva pesma koju ću snimiti u studiju. Posle sedmog koncerta, krećem da radim na celokupnom muzičkom materijalu.“

Ruska poslovica o talentu

„Rusi kažu: ako si talentovan, možeš da se baviš svime. Kod nas se često ljudi guraju u fioke – ako si glumac, ne možeš biti pevač, ako si pevač, ne možeš biti scenarista. A zapravo nas današnje vreme demantuje.“ - kazao je Ivan. 

Najemotivniji nastup – Užice

„Najlepši nastup ikada imao sam u Užicu. Prošle godine, na poziv organizatora, održao sam "Naše veče" na Trgu. Inače ne nastupam na otvorenom – predstava traži zatvoren prostor. Mislio sam da će doći sto ili dvesta ljudi, a došlo je preko 20.000. Na tom trgu sam kao gimnazijalac pevao sa društvom uz gitaru. Moj ujak živi u zgradi koja gleda na trg, a i ja sam stanovao u zgradi s leve strane. Tamo sam trčao kad sam kasnio u školu. Tu su prve ljubavi, prijateljstva... Rodni grad je zauvek rodni. Uživao sam, i sve što sam govorio i pevao dobilo je novo značenje. Grad Užice je demantovao izreku niko nije prorok u svom selu. Ljudi me poštuju i taj susret to dokazuje.“

Ivan je objasio i koja publika je zahtevnija, u Užicu ili Kragujevacu.

„Kragujevac ima visoke standarde, ali i Užice sa svojim festivalima. Užičani me poznaju, i pred njima moraš biti nov u umetničkom smislu, a blizak u prijateljskom - moraš pomiriti to dvoje. U Kragujevcu sam, s druge strane, privilegovan“, rekao je uz osmeh.

Pored koncerata i predstava u pozorištu, u poslednjih godinu dana Ivan je ostvario i fenomenalnu ulogu u gilm „Lazarev put“ 

„Film Lazarev put nastavlja svetski put. Najselektovaniji je domaći film prošle sezone. Imao je premijeru u MTS Dvorani. To je izuzetno neobičan film o temama koje se retko otvaraju – kraj života i novi početak, mistika poslednjih trenutaka. Film reditelja Ivana Jovića, po scenariju njegove supruge Monje Filipović Jović. Poseban je i po sceni od 27 minuta snimljenoj iz jednog kadra – najdužoj u istoriji srpskog i jugoslovenskog filma. Igrao sam sa Nebojšom Dugalićem – jedno od najdubljih umetničkih iskustava.“

Uloga koju priželjkuje

„Ima nekoliko projekata. Želeo bih da na filmu obradim temu mjuzikla, posebno dečjeg mjuzikla i ozbiljnih muzičkih filmova. U Sloveniji već radim na jednom takvom projektu. Zbog toga učim argentinski tango – jer je predstava u tom temperamentu i vremenu.“

Na pitanje da li mu Jelena pomaže u učenju tanga, Ivan odgovara:

„Jelena je posvećena svojim obavezama. Za mene je finale sezone sedmi koncert, a ona već 23. maja ima svoj koncert u Sava Centru. Pripreme su ozbiljne, tako da nije imala puno vremena" - kazao je naš slavni glumac. 

Na pitanje, kako razdvajaju privatno i poslovno, Ivan kaže da su pronašli zajedničku formulu: 

„Najbolja formula je da se poslovno previše ne uplićemo jedno drugom. Ja zadržavam ulogu publike na Jeleninim nastupima, i obrnuto. Zajedno smo nastupali na koncertima u Banjaluci i Beogradu i tada smo videli da je zapravo potrebna visoka koncentracija da bi se sve izvelo dovoljno dobro, a da pritom ostane mir u kući. Pošto nam je mir u kući najvažniji, odlučili smo da, kada neko od nas ima baš veliki napor u toku dana, onaj drugi tog dana bude slobodan – u znak podrške. A što se tiče javnosti – danas je svako postao javna ličnost. Svi su, uz pomoć društvenih mreža, u nekom fokusu, i svako ima odgovornost za izgovorene reči i postupke" - objašnjava. 

Pre nego što je postao poznati glumac, na početku karijere radio je teške fizičke poslove, pa čak i na pijaci.

„Biti mlad glumac ili glumica je veoma teško. Nije svako u situaciji da bira – to je najveća zabluda u koju mladi ljudi mogu da upadnu, da previše biraju. Treba raditi, i jednostavne poslove, i uloge koje nisu preterano popularne. Treba proći kroz ceo sistem. Ako u branši nema previše posla, ne treba se libiti da se uđe u bilo koji praktičan posao. Radio sam po manastirima, na pijaci, plažama… Radio sam još u gimnaziji i tokom studija. Vrlo brzo sam ušao u posao, ali to nisu bili veliki angažmani – već male uloge, gotovo na nivou statiranja. Ali, desio se jedan veliki dijapazon iskustava. Treba sebe navikavati na to – da je put dugačak i da donosi svašta. Treba biti spreman na sve, ali sačuvati dušu" - objasnio je ivan.

Na pitanje na koja ne voli da odgovara, Ivan kaže:

„Ne volim da dajem savete o braku. Svaki brak je kosmos za sebe. Ko se usudi da takne u to i da daje neke opšte formule – verujte, taj je u zabludi. Svako mora da radi posebno na svom malom univerzumu.“ - zaključio je glumac kroz osmeh.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar