SRCE DA PREPUKNE! Potresna objava majke ubijene Kristine u masakru kod MLADENOVCA: "Danas plačem jer njoj je rođendan"

Uroš Blažić tokom noći 4. maja prošle godine počinio je stravičan masakr u Malom Orašju i Duboni, kada je ubio devetoro, a ranio 13 ljudi.

Najmlađa žrtva imala je 14 godina, dok je najstarija imala 25. Među onima čije je srce stalo te kobne večeri bili su i brat i sestra Milan i Kristina Panić (19) iz Dubone. Da je živa prelepa Kristina danas bi proslavila svoj 20. rođendan.

Zorica Panić je na svom profilu na Fejsbuku objavila niz zajedničkih fotografija, a između ostalog i one kada je Kristina bila beba.

- 9. 9. 2004. u 9.20 sati rodia sam moju sreću najveću i plakala od sreće jer mi se ispunila želja najveća, dobila sam moju malu devojčicu. Danas plačem jer njoj je rođendan, a ona nije sa nama. Kako? Što? Kako da je vratim? Sto pitanja u glavi. Da li ja da dođem do vas? Ne znam... - piše u potresnoj objavi neutešne majke Zorice.

Kristini je rođendan pesmom čestitala i sestra ubijenog Dalibora Todorovića koji je te večeri sedeo sa njima na školskoj klupi u Duboni.

- 9. septembar tužan i tih, evo lepoto moja, o tebi još koji stih... I nebo danas niz svoje lice spušta kapi tužne kišnice. Kako bi pokrio naše tužno lice, i sakrio suze koje zbog tebe teku zbog tebe mila, naša lepotice. Nema te dugo znamo da nisi sama. Al veruj da strašno patimo za vama. I danas kada je samo tvoj dan mi bez tebe slavimo rođendan. Steglo se nešto u grlu stoji dugo te nema to nas mnogo boli. Dan za danom, prolazi vreme tuga je velika, pa se stalno pitamo gde je naša Kika - piše u prvom delu tužne pesme koju je napisala Suzana Ranković:

- Gde su ona deca, gde je ona mladost što je samo širila ljubav, sreću, radost. Gde su mile oči, gde je onaj glas i zašto je sreća napustila nas. I suza iz oka hoće da progovori, pada na zemlju ko da želi da te pozdravi. Pred tobom je bio život celi, ali anđeli su te sebi hteli. Tuga se skupila srce jedva diše nedostaješ malena sve više i više. Nedostaješ ti nedostaju oni sada samo uspomena pred očima stoji. Ni bol, ni tuga vreme ne briše što ide dalje samo boli više. Ostaješ ponos i prirodna lepota, koju ne možemo zaboraviti do kraja života. Srećan drugi nebeski lepotice. Čuvaj našu braću, a mi ćemo uspomenu na tebe i njih.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar