Nisu naša DECA stradala NESREĆNIM spletom okolnosti, NAŠA DECA SU UBIJENA - OGLASIO se Dragan Kobiljski

Srpski odbojkaš Dragan Kobiljski, koji je 3. maja izgubio ćerku u masovnom ubistvu u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na svom Facebook profilu podelio je post o gubitku, bolu, ali i nepravdi sa kojom se nose roditelji ubijene dece.

On je naveo da roditelje ubijene dece zovu roditeljima "stradale" dece, ali je ukazao da njihova deca nisu stradala nesrećnim spletom okolnosti.

- Naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom... ništa se tu slučajno nije desilo... slučajno su se samo neki spasli... I kako sada žive, dišu i uopšte postoje roditelji ubijene dece? Kakvo je detinjstvo i mladost braći i sestrama, kakva je starost bakama i dekama? Kakav je život ranjenih i kolike su traume preživelih - napisao je Kobiljski.

On pita i koliko je tu svetova razoreno.

- Može li se ovo popraviti? - ne može! Mogu li se deca vratiti? - ne mogu! A da li je važno ipak utvrditi odgovornosti u ovom zlodelu? - Vazno je! Važno je kako se nikad ovako nešto ne bi ponovilo - napisao je Kobiljski.

On kaže i da niko nije sudija ni na ovom svetu, a ponajmanje na "onom" svetu i da niko ne pokušava to da bude.

- Ali da zlo ne bi ostalo samo zlo, morala bi makar pouka iz ove tragedije da se ponese. Utvrđivanje odgovornosti i zakonska kazna ne predstavlja našu osudu. Ona predstavlja stav društva da su radnje koje su do zla dovele neprihvatljive i da za cilj ima njegovo uređenje - napisao je on.

Kaže i da ni pokajanje ni oprost nemaju za posledicu oslobođenje od odgovornosti, niti bi sa tim trebalo da se meša.

Bog će prihvatiti iskreno pokajanje, naš oprost će značiti nastavak života bez besa i gneva, a podnošenje odgovornosti i izricanje kaznenih mera imaju za cilj stvaranje i gajenje društveno prihvatljivih normi ponašanja.

- Mi još nismo stavljeni na iskušenje, niti je od nas neko tražio oprost, ni sa kim nismo zagrljeni plakali nad slikama ili telima naše ubijene dece - kažu neprijatno im je da gledaju... i uporno se trude da objasne kako je sve bilo u redu - napisao je Koviljski i dodaozao:

- Dete sa potpunim odsustvom empatije izlagano od strane roditelja sadržaju neprimerenom njegovom emocionalnom razvoju i obučavano u streljani - ne bi trebalo da je u redu.

Detetu dostupno oružje u kući - ne bi trebalo da je u redu.

Foto: ATA Images

- Oglušenje roditelja na savete o potrebnoj psihološkoj podršci i detaljnom ispitivanju deteta usled "krize svesti" - ne bi trebalo da je u redu, jer je za posledicu imalo zataškavanje slučaja deteta koje je zapravo trebalo da se leči
Promena smene i odeljenja bez i jednog pisanog traga u vidu Molbe/Zahteva i Odobrenja, gde će jasni razlozi za preduzimanje takvih mera biti navedeni i nadalje proceduralno praćeni - ne bi trebalo da je u redu, jer dokazuje odsustvo sistematičnog i organizovanog pristupa - napisao je Kobiljski.

On dodaje i da plasiranje neistina o vršnjačkom nasilju i viktimizacija zločinca - "ne bi trebalo da je u redu, jer dovodi do stvaranja idola pogubnih za ovo društvo".

- Video snimci i skrnavljenje identiteta žrtvi, njihovih porodica i potencijalnih žrtvi - ne bi trebalo da je u redu iz svih moralno etičkih i bezbednosnih normi. Toliko toga nije u redu - napisao je on.

Foto: Tanjug screenshot

Kaže i da "nepravda boli, izvrtanje činjenica boli, jeziva realnost boli, pokušaji izbegavanja odgovornosti bole, a mi?"

On navodi i da roditelji treba da nastave da podnose komentare o zločinu, o pravnom postupku, o njima i njihovoj pobijenoj deci.

- Da podnosimo javno dostupne video snimke gde našu decu u crnim džakovima smeštaju u kamion, da imamo stalno pred očima foto dokumentaciju naše streljane dece uporno uveravajući sebe da imaju spokojan izraz lica, da se utešno i sa zahvalnošću vraćamo poslednjim poljupcima i dodirima u Gradskoj kapeli gde smo makar imali prilike da ih poslednji put usnule vidimo... da gutamo suze, suzbijamo krike, jer su nam ruke na pola ostale prazne... i da podnosimo svoju bol...

I znamo mi da niko "osim" zločinca "nije hteo" loše, ali loše (ne)činjenje je imalo ključnu ulogu u ovoj nezapamćenoj tragediji.
Podnošenje odgovornosti za izabrane postupke je minimum na koji društvo, koje želi bolje, ima pravo - napisao je Kobiljski.
 

Ostavite komentar