"ČETIRI SANDUKA ZA OSAM MESECI" Potresno svedočanstvo Cvije Kandić o gubitku majke, braće i supruga

Cvija Kandić ispratila je tri sanduka sa telima majke i dvojice braće.

Nekoliko meseci kasnije ispratila je i četvrti - sanduk svog supruga Milojka. U periodu kraćem od osam meseci ostala je bez majke, dvojice braće i muža, noseći do danas teret sećanja na porodičnu tragediju koja je zauvek promenila njen život.

Pre rata, Cvija je živela mirnim porodičnim životom. Odrasla je u brojnoj porodici sa četiri brata i sestrom, a nakon udaje za Milojka Kandića, zajedno su stvarali dom i porodicu. Podigli su četvoro dece, verujući da ih čekaju godine rada, napretka i porodične sreće.

- Živeli smo lepo. Sve smo imali. Spremali smo sinu da pravi kuću. A onda se zadesio rat - priseća se Cvija.

Najteži dan u njenom životu bio je 8. avgust 1992. godine. Tokom napada na Ježešticu stradali su njena braća Dragan i Anđelko Mlađenović, pripadnici Vojske Republike Srpske. Istog dana stradala je i njihova majka Savka, civilna žrtva rata. Dok su se članovi porodice opraštali od poginulih sinova, za Savkom se još tragalo. Njeni posmrtni ostaci pronađeni su tek četrdeset dana kasnije.

- Posle četrdeset dana majku smo našli u trnju - svedoči Cvija.

Bol zbog gubitka majke i braće nije stigla ni da proživi do kraja, a nova tragedija već je stigla na njen kućni prag. 19. marta 1993. godine poginuo je i njen suprug Milojko Kandić. Tako je ostala bez čoveka sa kojim je delila život, podizala decu i gradila budućnost.

Ostala je sama da nastavi dalje, noseći brigu o porodici i uspomenu na one koji se nikada nisu vratili kući. I danas, više od tri decenije kasnije, kaže da nema dana kada ne pomisli na njih.

- Šta god da se obavlja, mi plačemo. Nema onog veselja kao nekad. Omladina može nekako da pređe preko toga, ali mi stariji ne možemo - kaže Cvija.

Uprkos svemu, Cvija sa ponosom govori o svojoj deci, unucima i praunucima. U njima vidi nastavak života koji su njeni najmiliji branili i za koji su dali najveću žrtvu.

Upravo zato svoje svedočanstvo ne doživljava samo kao priču o ličnom bolu, već i kao zavet da imena Savke, Dragana, Anđelka i Milojka ostanu upamćena. Jer, kako sama kaže, čovek može naučiti da živi sa tugom, ali nikada ne može zaboraviti one koje je voleo.

Celo svedočanstvo Cvije Kandić dostupno je na zvaničnoj stranici Memorijalnog centra Republike Srpske.

Povodom obeležavanja 34 godine od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču, Memorijalni centar Republike Srpske prikazaće serijal do sada nedovoljno poznatih svedočanstava široj javnosti o stradanju srpskog naroda na ovom prostoru tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata.

Svedočanstva će biti objavljivana svakodnevno na digitalnim platformama Memorijalnog centra Republike Srpske.

Centralna komemoracija u sećanje na stradanje 3.267 Srba srednjeg Podrinja i Birča biće održana u Bratuncu 4. jula, uz ovogodišnju poruku - "U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide".

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar