MILOVAN BOJIĆ DOBIO RUSKU NAGRADU: "Oproštaj je najbolji lek!" (VIDEO)

Doktor Milovan Bojić rekao je danas da ga je ganula ruska nagrada za autobiografiju "Nije bilo uzaludno", da je mnogo naučio tokom godina svog progona i da su neprijatelji najverniji zapisničari njegovih uspeha.

Bojić je rekao Tanjugu da je "posebno veliko priznanje" što je za ruski prevod svoje autobiografije na Bogojavljanje u Moskvi primio nagradu "Imperatorska kultura", u kategoriji "Slovensko bratstvo", koju mu je dodelio Savez pisaca Rusije, u saradnji sa magazinom Nova knjiga Rusije, Fondom Svetog Jovana Zlatoustog i Centrom "Fjodor Ušakov".

 

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje Bojić je istakao da je njegova knjiga "svedočanstvo jednog vremena i nastajanje jedne institucije, teškog puta kroz zamršene lavirinte života i uspeha".

On kaže da ga je posebno "ganulo" obrazloženje nagrade u kojem je navedeno da je u vreme bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine bio na čelu Civilne zaštite Srbije, da je u vreme nastajanja Instituta Dedinje zemlja bila pod sankcijama, "i da su to dela koja život znače".

Bojić je ocenio da smo se "odrekli osnovnih postulata, moralnih prinicipa i normi, izgubili mnogo toga kroz burna vremena, i da svemu znamo cenu, a ničemu vrednost".

- Ne možemo nikako da shvatimo da prazna veća ne može da stoji uspravno. Mi smo danas bez porodičnih vrednost i osnovnih postulata društva, plutamo izgubljeni u vremenu, prostoru i prema ljudima - dodao je Bojić.

Tanjug printscreen

Prema njegovim rečima, "nije tragedija naših života smrt, već ono što umire u nama dok smo živi - poštovanje, ponos, dostojanstvo, empatija, solidarnost, tolerancija, da umemo da razumemo drugoga".
Naglasivši da je važno da ne postanemo "zveri u ljudskom obliku i da krenemo prema osveti", Bojić je naveo da je kroz svoj život u tome i uspevao. 

Član Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Srpske radikalne stranke, savezni i republički poslanik, potpredsednik Vlade Srbije i Ministar zdravlja, Bojić je istakao da nije uspešan po onome što je postigao, već po onome što je podneo i istrpeo.

Tanjug printscreen

Navevši da je tokom karijere imao 700, 800 informativnih razgovora, 118 ročišta i da je "promenio 25 tužilaca", Bojić je naglasio da nije kažnjen u regularnim sudskim postupcima.

Iako su "želeli njegovu krv", Bojić je naveo da je uspeo u opštekorisnoj stvari da napravi Institut Dedinje i da nije kažnjen ni za saobraćajni prekršaj.

- Godine progona ne bih dao nizašta.  One vas mnogo nauče, mnogo vas izoštre. Kako kaže Ivo Andrić: 'Treba izdržati sa osmehom stjuardese koja zna da na avionu nešto nije uredu" - rekao je Bojić.

Ocenivši da čovek da bi uspeo mora imati prijatelje, ali da bi veoma uspeo mora imati neprijatelje, Bojić je dodao da je svoje neprijatelje uvek čuvao, jer su bili najverniji zapisničari njegovih uspeha.

Bojić se nikad nije priklanjao osveti, više je voleo oproštaj, odnosno nije voleo da bude u stadu goniča već da bude gonjen.

- Uspeh se nikome ne oprašta. Nema pravde na zemlji, ima je na nebu. Da bi se popeli na nebo morate da istražite sopstveni pakao na zemlji. Bio sam 17 godina redovni stanovnik Palate pravde. Zvao sam je Palatom nepravde - rekao je Bojić.

Uprkos tome, Bojić je dobio mogućnost da završi svoju misiju na Institutu Dedinje da ga podigne na još bolji nivo.

- Dedinje je danas srpski brend. Ono što je u Evropi i svetu fudbalski klub Crvena zvezda iz 1991. godine - naveo je Bojić.

Kada je 1992. godine došao kao mladi docent, Bojić je našao polumontažnu baraku i u njoj Zavod za vaskularnu hirurgiju, a došavši na njegovo čelo je kasnije podneo elaborat za izgradnju zgrade Dedinje 1, što mu nije dozvoljeno.

Bojić je rekao da su zgradu u vreme sankcija "pravili bez građevinske dozvole", vodivši računa da ispoštuju statiku.

Zgrada je završena bez uključivanja države, a Bojić je potom trpeo nepravdu pričama da je dobio pare po političkoj liniji od predsednika Srbije Slobodana Miloševića i njegove supruge Mire Marković, iako od njih nije dobio "ni banke".
Bojić je dodao da su "celu noć čistili da sutra predsednik dođe i otvori institut". 

- Nije došao uopšte, već dvojica iz Državne bezbednosti. Celu su me noć držali da me pitaju kako ja mislim da napravim takvu podmetačinu predsednku države da otvori bespravni objekat. I nije ga otvorio - prisetio se Bojić.

Prema njegovim rečima, "Dedinje je ostalo i ta Bojićeva bespravna gradnja je spasila stotine hiljada ljudskih života", a danas operiše duplo više nego svi ostali centri u Srbiji zajedno i najviše u Evropi.

- To je luda hrabrost i verovanje u ideju da će biti korisno za državu. Uvek sam govorio: 'Neka moje glave ako će iza toga ostati nešto dobro za narod'. Verujem da smo Dedinjem 1 pokazali da je ta ideja bila ispravna - naveo je Bojić.

Prema njegovim rečima, u knjizi "Nije bilo uzaludno" se vidi da je "vreme dobar lekar, ali loš kozmetičar".

Navevši da je ponosan na svoj životni put i da bi se možda ulenjio da ga život nije dovoljno šamarao, Bojić je istakao da je shvatio da nam je život dat, a da bi ga živeli treba umeti drugome ga dati.

- Ponosim se što nema kome nisam pomogao koliko god sam mogao. Nikad nisam isključio telefon i nikad se nisam sklonio od tuđe muke i nevolje. Ima li išta lepše nego učiniti čoveka srećnim? - upitao je Bojić.

Bojić je naveo da je oproštaj "ubedljivo najbolji lek", jer vas "rastrećuje zla koje možete da nanesete, rasterćuje vaše srce da ne uselite nekog pa da dobijete šizofreniju, i divno i poučno deluje na one koji vas vole".

Prema njegovim rečima, oproštaj je lek koji "utiče da stabilizujete sebe", "porazan je na početku, a najslađi kako odmiče vreme".

- Vreme će uvek reći da je oproštaj nešto najbolje što može da se desi. Za njega treba imati snage i zato je moj apel da opraštajući činimo zdravim i sebe i okolinu - zaključio je Bojić.

BONUS VIDEO: 

 

Ostavite komentar