VUČIĆEVA INICIJATIVA RAZBIJA STRAHOVE U EU Ugledni britanski novinar i kolumnista pohvalio poteze predsednika Srbije

Prošlog septembra, Žang Vevej, profesor međunarodnih odnosa na kineskom univerzitetu Fudan, primetio je da je otvoreno pitanje „da li Evropska unija uopšte može da preživi do 2035. godine“. Za Evropljane je to bio neprijatan podsetnik da najveće svetske sile smatraju EU, i Evropu uopšte, istrošenom silom. Kina vidi Evropu kao podeljenu i neefikasnu; Rusija je vidi kao dekadentnu i licemernu; SAD je vide kao onu u opasnosti od „civilizacijskog brisanja“. Svi vide Evropu kao vojno slabu i ekonomski stagnirajuću.

Neke od ovih procena, iako preuveličane, sadrže bolne istine. Ali postoji jedno političko područje gde Evropljani imaju moć da oblikuju događaje u svoju korist. To je projekat proširenja EU. Proširenje unije od 27 zemalja na istok je imperativ za bezbednost i prosperitet Evrope. Neuspeh u proširenju ostaviće zemlje koje žele da se pridruže EU ranjivim na unutrašnje tenzije i spoljno mešanje. To će, zauzvrat, potkopati bezbednost kontinenta u celini. Ohrabrujuće je da i EU i neke zemlje kandidati konačno razmišljaju o proširenju na dovoljno kreativan način da omoguće dovođenje mnogih ambicioznih članica pod kišobran EU već za pet godina.

Freepik/K1info

Od 10 zemalja koje su u principu kandidati, neke imaju bolje izglede od drugih. Kandidatura Turske za članstvo postoji samo na papiru; Gruzija je na ledu zbog demokratskog nazadovanja i anti-EU tendencija u Tbilisiju. Šanse Ukrajine u velikoj meri zavise od ishoda ruskog agresionog rata; Moldavija održava svoje nade, ali je daleko od ispunjavanja kriterijuma za ulazak. Region koji EU može i treba da učini prioritetom je zapadni Balkan, gde su šest zemalja kandidati.

Nakon što se Hrvatska pridružila EU 2013. godine, entuzijazam bloka za proširenje na zapadni Balkan je opao. Pojačao se nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Zemlja koja se najbrže kreće ka članstvu je Crna Gora, koja je u januaru zatvorila 13. od 33 pregovaračka poglavlja potrebna za ulazak. Evropska komisija je prošlog novembra saopštila da je Crna Gora na dobrom putu da završi pregovore o pristupanju do kraja ove godine.

Međutim, od 2022. godine, oživljeni proces proširenja prate poteškoće. Tri se ističu. Prva je da su otpor i skepticizam prema proširenju snažni u nekim političkim strankama i društvima EU. Posebno u zapadnoj Evropi, politički i ekonomski troškovi proširenja deluju visoko, a koristi sumnjive. Druga je da će EU zahtevati dalekosežne reforme svojih institucionalnih i finansijskih aranžmana, ako želi da primi šest ili više novih članica. EU je nerado prihvatala ovu prepreku dok se bori sa drugim problemima kao što su nizak rast, problematične javne finansije, rat u Ukrajini i napeti odnosi sa SAD. Treća je nedostatak kapaciteta ili spremnosti nekih zemalja kandidata da preduzmu reforme koje EU smatra neophodnim da bi se kvalifikovale za punopravno članstvo. Ovo se odnosi na ekonomsku sferu, ali i na kvalitet demokratije i vladavinu prava.

Uzete zajedno, ove prepreke stvaraju rizik da proširenje bude paralizovano, kao što je to bio slučaj između 2013. i 2022. godine. Poseban problem je to što ulazak bilo koje zemlje kandidata mora jednoglasno odobriti 27 vlada EU, a zatim ga svaka zemlja mora ratifikovati u skladu sa svojim ustavnim zahtevima, što u nekim slučajevima može značiti referendum.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Međutim, postoji način da se prevaziđu ove teškoće. On je izložen krajem februara u zajedničkoj inicijativi Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i Edija Rame, premijera Albanije. Prepoznajući prepreke za punopravno članstvo u EU, dvojica lidera su umesto toga predložila da se zemljama kandidatima u bliskoj budućnosti dozvoli da postanu deo jedinstvenog tržišta EU i bezvizne šengenske zone – dve ključne privilegije pridruživanja klubu.

Takve ideje već kruže Briselom, kao i Berlinom i Parizom. Argumenti u njihovu korist su dvostruki. Prvo, ekonomska integracija bi koristila i zapadnom Balkanu i postojećim zemljama EU. Drugo, novi pristup bi izbegao nezgodna pitanja kao što su promena sastava Evropske komisije, dodavanje članova Evropskom parlamentu, izmena načina glasanja u EU i, pre svega, davanje prava veta novim članicama.

Trenutno, jedna zemlja može blokirati kolektivne akcije EU po pitanjima kao što su spoljna politika i oporezivanje korišćenjem veta. Ponovljeno korišćenje veta od strane Mađarske u vezi sa ratom u Ukrajini učinilo je druge zemlje EU nervoznim zbog buduće paralize ako bi šest ili više zemalja ušlo u blok, sve sa pravom veta. Inicijativa Vučić-Rama nastoji da ublaži ove strahove.

Novi predlog ne treba shvatiti kao zamenu za punopravno članstvo u EU.

Autor teksta Toni Barber je dugogodišnji urednik za Evropu i kolumnista u Fajnenšel tajmsu, specijalizovan za evropsku politiku i međunarodne odnose. Karijeru je gradio tokom četiri decenije u Rojtersu, Independentu i Fajnenšel tajmsu, a kao šef Rojtersovog biroa u Beogradu 1989. godine izveštavao je o padu komunizma širom Jugoistočne Evrope. Studirao je modernu istoriju na Oksfordu.

 

Ostavite komentar