OLEKSANDR LEVČENKO: KIJEV JE IZDRŽAO Umesto 4 dana, borimo se skoro 4 godine. Cilj je povratak Krima!

Vrlo dobro se sećam početka ruskog rata protiv Ukrajine. U pet ujutru 24. februara 2022. godine, Ruska Federacija je granatirala Kijev krstarećim i balističkim raketama. Oni koji su živeli u Kijevu tokom Drugog svetskog rata sećali su se slične situacije rano ujutru 22. juna 1941. godine. Tada je Hitler objavio rat i ujutru tog prvog dana, avioni Trećeg rajha bombardovali su Kijev. Za razliku od Hitlera, šef Kremlja je ničim izazvani napad na Ukrajinu nazvao specijalnom vojnom operacijom kako Ruska Federacija ne bi bila isključena iz UN i drugih međunarodnih struktura. Eksplozije su se čule po celom gradu. Moja žena me je pitala: „Šta je ovo?“ Odgovorio sam: „Počelo je.“ Nisam čak ni upotrebio reč rat, jer smo celog poslednjeg dana, ili bolje rečeno drugu polovinu dana, razgovarali samo o ratu koji će Rusija pokrenuti sledećeg dana, najviše za dan. Moja žena je doletela iz Letonije, iz Rige, gde je bila poslovno, popodne 23. februara, i moje srce je olakšano, jer sam očekivao da avioni verovatno neće leteti sledećeg dana.

Tanjug/AP Photo/Leo Correa

U prvim satima rata, Oružane snage Ukrajine su ušle u smrtonosnu bitku, ali su civili bili zbunjeni. Neki su odlučili da odmah napuste Kijev, stigla je informacija da su se ruske trupe kretale ka ukrajinskoj prestonici sa beloruske granice, koja je udaljena samo 120-140 kilometara od Kijeva. Bili su u Belorusiji na zajedničkim vojnim vežbama. Kijev je bio stalno zabrinut zbog takvog raspoređivanja ruskih trupa nedaleko od granice i prestonice Ukrajine. Političko i vojno rukovodstvo Belorusije je stalno uveravalo ukrajinsku stranu da je napad ruskih trupa sa njihove strane nemoguć. Očigledno su lagali. Dakle, zaključak: nikada ne verujte Lukašenku i njegovim poslušnicima. Dalje duž cele rusko-ukrajinske granice stajala je ogromna ruska vojna grupacija. Kremlj je tada takođe stalno izjavljivao da vojnici stoje na ruskoj teritoriji i da ne predstavljaju pretnju Ukrajini. Lagali su u Moskvi baš kao i u Minsku. Zaključak je isti: ne verujte Kremlju.

Tanjug/AP Photo/Libkos

Drugog dana rata, neke manje kolone ruskih trupa iz pravca beloruske granice već su bile u blizini Kijeva, pokušavajući da se probiju do centra prestonice. Ali sve su bili uništene. Veliki broj ruskih diverzanata je takođe poslat u Kijev. Svi su se uputili ka vladinom kvartalu, gde se nalaze kancelarija predsednika, parlament i vladine zgrade. Tamo su počele žestoke borbe. Ali Kijev je izdržao. Vojna kolona koja je došla iz pravca beloruske granice zaustavljena je 10-20 kilometara od grada. Ruske trupe nisu mogle odmah da zauzmu gradove Černigov, Sumi, Harkov, pa su ih zaobišle i krenule dalje ka Kijevu. Međutim, kolone tenkova i oklopnih transportera ruske vojske zaustavile su se pre nego što su stigle do 30 kilometara od Kijeva, jer im je jednostavno ponestalo goriva. Postale su dobra meta za ukrajinske dronove. Svi ruski vojnici koji su napredovali ka Kijevu nosili su sa sobom svoje paradne uniforme, jer je plan bio da se ukrajinska prestonica zauzme za 3-5 dana. Nije uspelo. Umesto 4 dana, borimo se skoro 4 godine. Počeli su značajni ruski gubici u tehnici i ljudstvu. U predgrađu Kijeva, u gradu Buča, u zasedu je upala kolonu čečenske vojske na oklopim vozilima, koja je uništena do poslednjeg. Zločini u Buči nad civilnim stanovništvom postali su čin osvete nad nemoćnim ljudima kada je Putin odlučio da se povuče iz Kijeva, koji jednostavno nije mogao da zauzme. Prilikom odlaska, Rusi su na zidovima pisali: „Ko vam je dozvolio da tako dobro živite?“ Krali su mašine za veš, televizore, čak i mušku odeću, uključujući i čarape. To su obično bile jedinice iz ruskog zaleđa, Sibira i Dalekog istoka. Tamo značajan broj stanovništva živi veoma loše. Putin je od Moskve i Sankt Peterburga napravio fasadu Rusije. Međutim, daleko od ovih gradova, stanovništvo živi sasvim drugačijim životom. I umesto da ulaže novac u njihov razvoj, Kremlj je usmerio ogromna sredstva na pripremu za rat protiv Ukrajine. Moskva je izračunala da ako okupiraju čak i polovinu Ukrajine, dobiće pristup njenim ogromnim resursima, što je skoro 10 triliona dolara. Putin, koji je, prema podacima Amnesti internešenela, kao najbogatiji čovek u Rusiji, posedovao bogatstvo od 60 milijardi dolara, planirao je da ga udvostruči na račun Ukrajine. Iako se Moskva krila iza ideoloških i geostrateških ciljeva prilikom napada na Ukrajinu, glavni cilj je bio prisvajanje ukrajinskog bogatstva, kako sirovina, tako i ljudskih resursa.

Tanjug/AP Photo/Libkos

Kremlj je odavno pripremio plan za oživljavanje Ruskog carstva, pa je odlučio da počne napadom na najjaču kariku u lancu zemalja koje je planirao da osvoji. To jest, nakon što je neočekivano slomio bih otpor najjače zemlje, onda lako i samouvereno mogao osvojiti sve druge države. Moskva nije isključila mogućnost da se neke zemlje jednostavno predaju bez borbe. Rukovodstvo Kremlja je uspelo da ruskom društvu nametne ideju da će se Rusija, bez napada na Kijev, naći u teškoj situaciji, i da nije u ratu sa ukrajinskim narodom, već sa agresivnim NATO blokom na teritoriji Ukrajine. Prvog dana rata, Putin je izjavio da napadom na Ukrajinu Rusija brani sebe u skladu sa članom 51. Povelje UN, koji garantuje pravo svake zemlje na samoodbranu. Takve laži iz Kremlja izlaze decenijama. Dozvolite mi da vas podsetim da je, kada je Sovjetski Savez napao Finsku 1939. godine, tvrdio da je bio primoran da se brani od napada male finske vojske. A kada je 1940. godine Liga naroda sramotno isključila SSSR iz svog članstva zbog ovog ničim izazvanog napada, u jednoj debati je sovjetski ambasador izjavio da su avioni Crvene armije bombardovali Helsinki isključivo vrećama hleba kako finski proletarijat ne bi gladovao. Svi su bili šokirani takvom drskošću, jer su mnoge zemlje imale svoje ambasade u finskoj prestonici, koje su svakodnevno izveštavale o strašnim bombardovanjima.

Tanjug/AP

Zašto sam sve ovo pomenuo? Nastavio sam da živim u Kijevu svih ovih godina pod gotovo svakodnevnim ruskim raketnim napadima. Ništa se nije promenilo. Kada lete ruske krstareće i balističke rakete, to je jednako strašno kao i prvog dana rata. Ali vreme je da se tome stane na kraj. Složenost situacije je i u tome što je u decembru 1994. u Budimpešti odlučeno da se Ukrajini oduzme nuklearni potencijal – strateško nuklearno oružje – i da se ono prebaci u Moskvu. Takođe smo bili primorani da Rusiji damo značajan broj strateških bombardera i krstarećih raketa, verovatno više nego što su SAD razmišljaju da nam daju Tomahavke. Sada nas Rusija bombarduje, uključujući i bombardere koje je prebacila iz Ukrajine i ispaljuje rakete koje je isto uzela od nas. Pored toga, Moskva kojoj smo mi sve dali, preti da će upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine. Kada se SSSR raspao, nuklearni potencijal Ukrajine i Rusije bio je jednak. U to vreme, dobili smo uveravanja od SAD, Velike Britanije i Rusije o našem teritorijalnom integritetu. To je navedeno u Budimpeštanskom memorandumu, kome su se pridružile Francuska i Kina. I iako je napisan u obliku deklaracije, a ne obavezujućeg međunarodnog ugovora, ukrajinski narod se nada da će SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina nešto učiniti u okviru njegovih odredbi. SAD su nam tokom rata pružile ogromnu finansijsku i vojnu podršku od 140 milijardi dolara. Dobili smo nekoliko milijardi dolara i ogromnu političku podršku iz Londona i Pariza. Kina jednostavno se ogradila. Nemačka, Norveška, Danska su nam veoma ozbiljno pomogle finansijski i vojno. Japan praktično vodio proces sprovođenja humanitarnog razminiranja ogromnih teritorija Ukrajine. Poljska, Holandija, Švedska, Italija su veoma aktivni. Naravno, cenimo iskrenu pomoć baltičkih zemalja - Litvanije, Letonije, Estonije. Pomenimo i Tursku, Češku, Hrvatsku, Rumuniju, Finsku, Sloveniju, Španiju. Na početku rata, Slovačka i Bugarska su nam mnogo pomogle. Veoma smo zahvalni svima na tome i razumemo da bez pomoći naših partnera nećemo moći da preživimo i završimo ovaj rat. Istovremeno, moramo shvatiti da što u gorim uslovima Ukrajina završi ovaj rat, pre će početi sledeći rat i to neće nužno biti u Ukrajini. Baltičke zemlje - Estonija, Letonija i Litvanija - mogu biti na nišanu. A to su države članice NATO-a i Evropske unije. Posle njih, sledeće mogu biti Finska i Poljska, koje su takođe bile deo Ruskog carstva do 1917. godine. Posle zemlje Kavkaza i Centralne Azije. Nasuprot tome, što su bolji uslovi da Ukrajina završi rat sa Rusijom, veća je verovatnoća da sledeći rat neće biti brz. A ako, idealno, Ukrajina vrati Krim, odakle je ruska agresija počela u februaru 2014. godine, onda će to biti scenario kraja ratova na teritoriji bivše Jugoslavije sredinom 90-ih godina prošlog veka. Sve bivše republike SFRJ ostale su u administrativnim granicama koje su postale međudržavne. Istina, posle se pojavilo pitanje Kosova.

Tanjug/AP Photo/Libkos

Dakle, povratak Krima bio bi smela tačka na kraju ruske agresije. Bio sam zamenik šefa ukrajinske predsedničke misije na Krimu godinu i po dana 2006-07, zbog čega sam toliko uveren u ovo. Mnogi naši partneri takođe razumeju ovo, neki sumnjaju u to, a neki iz nekog razloga smatraju da je to nerealno. Tada će biti nerealno i zaustaviti rusku agresiju protiv susednih zemalja Ruske Federacije i zaštititi Evropu. Moramo shvatiti da svi zajedno moramo zaustaviti obnavljanje ruskog imperijalizma, koji predstavlja opasnost za mnoge države, ako ne za celu Evropu i deo Azije. Ponovno obnavljanje ruskog carstva znači veliku količinu krvavih ratova, gubici miliona stanovnika, uništavanje infrastrukture i privrednih objekata. Civilizacija može stati na ivici istrebljenja. Ali sve to moguće zaustaviti još u Ukrajini.

 

Ostavite komentar