STRANCI MASOVNO DOLAZE U OVO VOJVOĐANSKO SELO Meštani ponosni na svoje udruženje "Zec", pogledajte o čemu je reč

Lovačko udruženje ''Zec'' iz Ruskog Sela nedavno je obeležilo veliki jubilej, 100 godina rada i postojanja.

Tom prilikom uručene su povelje najzaslužnijim pojedincima i ustanovama, kao i lovačke značke lovačkih saveza Vojvodine i Srbije, a predstavljena je i monografija povodom jubileja koju su izradili Radovan Vojvodić i Dušan Belović.

Ovo složno i lepo uređeno selo oduvek je predstavljalo primer kako se lepo živi u multikulturalnoj zajednici, kako se poštuju komšije, i kako se čuvaju najvažnije životne vrednosti. LU“ Zec“ je najstarije udruženje u selu, i ponos je svih meštana. Oni čuvaju prirodu, okupljaju mlade i bave se zaštitom životne sredine, a kako nam je rekao predsednik Udruženja Dušan Tomić, učestvuju u svim akcijama koje se organizuju u selu.

Udruženje gazduje površinom od oko 5.000 hektara, lovi se na terenima koje su pošumljene u saradnji sa lokalnom samoupravom. U lovištima imaju srneću divljač, zeca i fazana.

- Sa tim gazdujemo, to love naši članovi. Trofejnog srndaća love strani turisti. Lovni turizam je izuzetno razvijen kod nas. Najviše nam dolaze lgosti iz Austrije i Nemačke. Imali smo lovce iz Španije i Italije. Španac je bio oduševljen, dolazio je tri godine zaredom. U toku sezone uvek imamo i domaće lovce, iz Beograda i Novog Sada – naveo je Tomić.

Članstvo značajno podmlađeno

Udruženje trenutno ima 55 članova, od kojih je , kako je rekao Tomić, 30 posto mladih, čime se ne može pohvaliti skoro nijedno lovačko udruženje u Srbiji.

- Najstariji naš član ima 79 godina i dalje je aktivan. Imamo člana sa najdužim lovačkim stažom, 52 godine je lovac i dalje je naravno aktivan. Dobro smo podmladili članstvo, ne moram napominjati da su svi članovi iz Ruskog Sela. Kroz Udruženje je za ovih sto godina postojanja prošlo 199 članova. Te 1925. godine naše udruženje je osnovalo 16 članova. To su sve bili seoski domaćini, Srbi, Mađari i Nemci. Danas u selu ne postoji kuća koja nije iznedrila nekog lovca – ispričao nam je Tomić.

Udruženje, po njegovim rečima, izlazi u susret svima u selu.

-Odličnu saradnju imamo i sa Mesnom zajednicom, čuvamo tradiciju lovstva i zaštite prirode. Lepo sarađujemo i sa okolnim udruženjima lovaca, kao i lovcima iz Bačke i Banata, sa lovačkim savezima Vojvodine i Srbije, sa pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, na čijim konkursima redovno učestvujemo, pogotovo kad je u pitanju kupovina fazanskih pilića i opreme za lovstvo – kaže Tomić.

Najveće probleme, navodi, imaju sa remizama - staništu za divljač.

-One su uzurpirane intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Do kanala je preorano, uzorano, potanjirano. Problem je i paljenje njiva, strnjišta, tulajišta. Lepo sarađujemo sa vatrogascima u selu i u Kikindi, ali veliki problem je kad vatra plane, teško se spasi bilo šta – rekao je Tomić.

Specijalna vrsta ljudi

Boško Dobranić, jedan je od dobitnika Orden LS Vojvodine, a donedavno je bio na čelu Udruženja. Lovstvo je tradicija u njegovoj porodici, jer su generacije pre njega, kao i sada njegovi sinovi, aktivni lovci.

-Ovo priznanje mi jako puno znači, sebe sam dao stopostotno. Lov je moja prva ljubav i verovatno će trajati do kraja života. Zaista sam emotivan povodom nagrade, mislim da svi lovci treba to da dožive. Lovci su inače specijalna vrsta ljudi koji vole prirodu, druženje i lov. Lov nije samo odstrel divljači, već sve drugo pa tek onda to. Pojavila se grupa mlađih lovaca koja je zavolela lov, a na nama je obaveza da ih edukujemo, odviknemo od nekih loših navika, da im usadimo krucijalne, važne vrednosti. Ovih 100 godina je stvarno velika stvar, ali i ozbiljan teren za budućnost. Videćemo šta će se desiti sa lovom. Ne mislim da je dobra stvar da se desi privatizacija, jer onda mnogi neće moći biti lovci. Privatizacija znači da moraš da imaš puno para da bi bio deo toga – rekao nam je Dobranić.

Ove godine su napravili dodatno prihvatilište za uzgoj fazana.

- Ono je u sklopu dvorišta Udruženja. Kupili smo kuću koja se nalazi tik uz Lovački dom. Tu smo napravili prihvatilište. Imamo još planova za uređenje doma i dvorišta. Kupujemo fazanske piliće, hranimo i puštamo u lovište. Planiramo da nastavimo pošumljavanje lovišta. Tokom cele godine suzbijamo predatore, lisice i šakale. Do pre deset godina, šakala nije bilo. Organizujemo hajke, lovačke grupe i odstreljujemo ih - navodi Tomić.

Svake godine tokom održavanja Velikogospojinskih dana u Ruskom Selu održava se i ekipno takmičenje u gađanju glinenih golubova.

-Imamo strelište koje je registrovano za sportsko gađanje glinenih golubova. Nakon toga a i u toku lovne sezone uvek organizujemo druženja. Lovimo zajedno, pa u ataru na štapu pečemo slaninu i kobasicu. Svake godine posle lovačke skupštine takođe se družimo – naveo je Tomić.

Tekst je preuzet od portala Dnevnik, gde je prvobitno i objavljen.

BONUS VIDEO