OD MAGIČNE BILJKE ZA BEGOVU ČORBU NAPRAVIO ELIKSIR Šta je lekovita bamija koju uzgaja Denis iz Šapca (FOTO)

Denis Saravakos iz Šapca jedan je od retkih uzgajivača bamije u našoj zemlji. Gajenje ove tropske biljke, netipične za Srbiju, započeo je pre pet godina, a plodove suši i prerađuje u lekovite proizvode.

Sa biljkom neobičnog ukusa Denis se susreo prvi put u Grčkoj, gde je bio na privremenom radu. Kada se vratio u Srbiju, pokušao je da pronađe začin koji mu se dopao u grčkim jelima. Međutim, ovde niko nije znao o čemu se radi.

„Probao sam jednu vrstu jela koja mi se svidela. Nisam uopšte znao šta je u pitanju i kad sam se

vratio u Srbiju, pokušao sam da nađem u marketima, ali nije je bilo. Jednom prilikom, kad sam
imao problema sa gastritisom, od jednog čoveka sam dobio čajeve. Probao sam, a kada mi je
poslao i plod da probam, video sam da je to ta biljka“, priča Denis.

Mirjana Čvoric Gubelić

 

Liči na papriku ili neku mahunarku, ali, kako objašnjava Denis, ukus je sasvim drugačiji. Upravo
to ga je podstaklo da potraži seme bamije i pokuša da je uzgaja.

„Dobio sam preporuku da krenem da gajim tu biljku. U početku nisam ništa znao i bilo mi je jako

strano za naše uslove jer niko ništa nije znao da mi kaže, pa sam se mučio izvesno vreme, ali
nisam odustajao. Poslednje dve godine počeo sam malo ozbiljnije da se bavim njom.“

Bio je to pionirski poduhvat na imanju u Bogosavcu kod Šapca, gde je posejao ovu tropsku
biljku. Od tridesetak vrsta bamije uspeo je da pronađe osam. Privukla su ga lekovita svojstva, ali
je uzgajanje na većoj površini otežavala ručna obrada.

sadrži i vlakna i vitamine A, B6, B9, C i K1. Sadrži antioksidanse i proteine. Nema masnoća, a
jedna šolja bamije sadrži oko 33 kalorije.

„Uspeo sam da nađem u početku tri–četiri vrste, a sad ih imam osam i počeo sam ozbiljnije da
se bavim. Na internetu sam pronašao ljude u Bosni koji gaje bamiju i oni su mi sve lepo
objasnili. Na ovim prostorima gaji se na sasvim drugačiji način nego ranije, kada se u Srbiji
uzgajala. Ona može da uspeva i u suptropskim pojasevima, odnosno na našem području. Nekada se ovde
gajila. Ne voli kiselo zemljište, već glineno i rastresito, pa joj ovi uslovi pogoduju. Sve se radi ručno, bez ikakve mehanizacije, a nema ni prskanja. Kada dođe faza branja, mora da se bere
svaki drugi ili treći dan, dok je sveža“, priča uzgajivač retke biljne vrste.

Mirjana Čvoric Gubelić

 

Bamiju koristi kao dodatak ishrani i za pripremu čajeva.

„Može da se jede sveža, može da se suši pa dodaje kao začin, može da se ostavlja u zamrzivač.
Odlično ide uz jela kao prilog, a može i da se pohuje. Nećete pogrešiti u bilo kom obliku – bilo kao hrana ili kao dodatak ishrani. U Bosni je poznata Begova čorba od bamije, dok se kod nas prži kao paprika ili tikvice. Lekovita je i blagotvorna za ceo organizam. Ja sam uspeo da izvučem neka njena lekovita svojstva.
Pravim čajeve, pre svega cvetni čaj od bamije koji se koristi za detoksikaciju organizma i
regeneraciju sluznice. Zatim pravimo tinkture od bamije, a od korena sam uspeo da napravim
melem koji blagotvorno deluje kod suve i ispucale kože na nogama i rukama ili kod nekih kožnih
oboljenja“, priča Denis.

Ova hranljiva biljka bogata vlaknima i vitaminima stiže na branje 50–60 dana od sadnje. Jestive

mahune beru se kada su meke i dostignu veličinu prsta. Iako stidljivo stiže na srpske trpeze,
Denis planira da proširi proizvodnju jer se i sam uverio u njena blagotvorna svojstva.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar