OVAKO IZGLEDA ŽIVOT ŽENA NA SELU U SRBIJI Rad od jutra do mraka, bez plate i zdravstvene zaštite

Žene na selu stub su opstanka čitavih porodica, pa i srpskog sela. Svaki dan je prilika da se oda priznanje njihovom radu i ukaže na probleme sa kojima se suočavaju – a rade teške poslove od jutra do večeri, najčešće bez zarade i bez adekvatne zdravstvene i socijalne zaštite.

Od njih se očekuje sve – od brige o deci i porodici, preko svih kućnih poslova, do radova u štali i na njivi. Kako njihove majke, tako sada i one, uz obavezu više jer mnoge rade i u firmama.

"Tu je i poljoprivreda i plastenici, i njive, i livade. Suprug radi sa drvima, znači tu je obaveza da se spremi i ručak i doručak, da se dočekaju, da se isprate. Za sebe nađem vremena, ali nekad i ne spavam", ukazuje za RTS Irena Radonjić iz sela Lalinac.

Slađana Božinović iz sela Okruglica ističe da se na selu živi jako mučno.

"Mnogo se radi, a malo zaradi. Ali ima najzdraviju hranu", kaže Slađana.

U svaku teglu, a mnogo ih je, staje mnogo više od zimnice – rad u plastenicima i voćnjacima čitave godine i sati uz šerpe i šporete. Uz sve druge poslove.

Sajam zimnice u Crnoljevici za žene iz tog i drugih svrljiških sela šansa je za preduzetnički poduhvat i dopunu kućnog budžeta.

Rad nevidljiv i nedovoljno plaćen

Njihov rad uglavnom je nevidljiv i nedovoljno plaćen, pa su ekonomski zavisne jer najčešće nemaju ni vlasništvo nad imovinom. Opština Svrljig nastoji da tu sliku promeni.

"Evropski projekti, gde smo uspeli da dobijemo sredstva kako bi ženama obezbedili neka sredstva za rad, a to su uglavnom bili plastenici, za to su bile najviše zainteresovane. U tom momentu je bio uslov da žena bude nosilac gazdinstva i, naravno, tada smo dobili stotinak novih gazdinstava na ime žena", napominje Tatjana Lazarević, zamenica predsednika Skupštine opštine Svrljig.

I država radi na osnaživanju žena na selu, prepoznajući problem njihove neadekvatne zdravstvene i socijalne zaštite, nedovoljnog pristupa informacijama i kulturnim i obrazovnim sadržajima, diskriminacije i nedovoljne uključenosti u odlučivanje na svim nivoima.

"Bez obzira na napredak koji jeste učinjen prethodnih godina, mi i dalje nemamo najbolji model za njihovo učešće u tome i još nema pune podrške za ostvarenje svih njihovih potencijala", upozorava Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Važno je, napominju, raditi i na podizanju svesti samih žena o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, osamostaljivanju i ekonomskom osnaživanju.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar