NAVLAKUŠA za naivne kupce: DOKAZANO - plastične ekološke kese su ČISTA PREVARA

Već godinama se pitamo zašto su uvedene plastične ekološke kese koje plaćamo, čini se, iz dana u dan sve više.

Svaki put kada bi se ovo pitanje poteglo u javnosti, trgovci bi počeli da govore o očuvanju životne sredine, ekologiji i svim onim temama prijemčivim ljudskom uhu.

Govorilo bi se i o tome kako je naplata kesa imala jedan cilj - da smanji njihovu potrošnju, a pooštravanjem pravila proizvodnje, kese su trebale da postanu toliko izdržljive da ih možemo koristiti više puta.

A sada je tu, crno na belo, dokaz da - od toga nema ništa!

Testiranje debljine kesa na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, koje je organizovalo udruženje Zaštita potrošača, pokazalo je da je čak 80 odsto srednjih plastičnih kesa, koje kupujemo u prehrambenim prodavnicama, znatno tanje nego što je to propisima dozvoljeno.

Iako je propisana donja granica za debljinu 50 mikrona, pojedini trgovci naplaćaju i kese čija je debljina svega 12 mikrona. Da stvar bude gora, ima i primera, uglavnom u manjim lokalnim prodavnicama, da su kese i po 10 puta tanje nego što bi trebale da budu.

Dakle, ne samo da kese uglavnom ne možemo koristiti više puta, već je pitanje da li će pojedine uopšte izdržati i nekoliko minuta ukoliko u njih stavimo nešto teže od kesice čipsa.

Foto: Freepik.com

Predsednik Zaštite potrošača Nenad Bumbić ističe da, po propisima, na kasama trgovci ne bi smeli da prodaju, pa ni da daju kupcima kese koje su tanje od 50 mikrona.

- Uzorkovali smo 284 kese iz 127 prodavnica, a rezultati su bili, malo je reći, užasno loši. Čak 227 kesa, odnosno oko 80 odsto testiranih nije imalo propisanu debljinu. Među kesama bilo je i onih koje su bile tanje od 10 mikrona, uglavnom u manjim lokalnim prodavnicama, ali, nažalost, i među nekim velim imenima na srpskom tržištu. Takve kese nikako ne bi smele da se prodaju, one služe samo za voće i povrće - napominje on i dodaje:

- Kese kod najvećih prodavaca tehničke robe i ekskluzivnije obuće i odeće u proseku su deblje od 50 mikrona. Da te kese nisu uzorkovane, da je u uzorku bilo više manjih trgovaca kojih i dalje ima više na tržištu od velikih lanaca, rezultati bi bili još lošiji.

Životna sredina nije im ni na pameti

Kako kaže, građani kese plaćaju već godinama, životna sredina od toga nije ništa dobila, a jedini koji su na dobitku su - trgovci.

- Kada su se uvodile ekološke kese trgovci su pričali da će novac od prodaje dati u fondove za zaštitu životne sredine. Od toga nije bilo ništa. Zadržali su sav profit, a godišnje samo od prodaje kesa zarade i više od 20 miliona evra. U proseku svaki čovek kupi 150 kesa svake godine, a kada to pomnožite sa 10 ili 12 dinara koliko koštaju, znači da damo oko 1.800 dinara samo na to - napominje Bumbić za K1info.rs.

Foto: K1info

Njegov predlog je da određeni deo novca zaista ode u fondove.

- Recimo, u Americi kese koštaju 7 dinara. Sama proizvodnja košta oko 2 dinara, a trgovci preostalih pet daju u fondove za zaštitu životne sredine - kaže naš sagovornik.

Kontrola ne postoji

Prema njegovim rečima, rezultati testiranja još su gori nego prethodni put, a glavni krivac za to je nedovoljna kontrola.

- Ovaj put nismo testirali biorazgradivost, jer su nam u laboratoriji rekli da sve manje trgovaca donosi kese na analizu iako prema propisima to moraju da rade jednom godišnje, a onda da sertifikat laboratorije podnesu državi na uvid. Država ne kontroliše kvalitet kesa, pa što bi bilo ko od trgovaca to radio - kaže on i dodaje da to svakako i nije bio dobar pokazatelj kvaliteta.

- Trgovci testiraju kesu koju sami izaberu. Ako test pokaže da je ona dobra, narednih godinu dana mogu slobodno da prodaju kese. Jasno je da proizvođač na testiranje neće doneti kesu za koju nije siguran da je kako treba i da nju može posebno da proizvede tako da bude bolja od ostalih kesa. Provera razgradivosti kesa funkcioniše kao kada bi se kontrola brzine kretanja vozila na putevima sprovodila samo jednom godišnje, recimo na tehničkom pregledu, i da nakon toga policija ne meri brzinu, već da samo traži uverenje o brzini zabeleženoj na tehničkom pregledu.

Kako kaže, zakidanjem na debljini direktno se urušava cela koncepcija mera Grada Beograda za smanjivanje količine kesa koje bacamo. 

- Grad je odredio minimalnu debljinu kesa sa namerom da tako osigura da potrošači mogu više puta da koriste istu kesu, što bi trebalo da dovede do toga da ih manje bacamo. Logično bi bilo da su skuplje i veće kese deblje, jer u njih može da stane više robe, međutim ta logika nije baš prisutna na našem tržištu. Merenja su pokazala da su i velike i male kese po pravilu jednake debljine, a ima i lanaca u kojima su velike kese, u koje staje više namirnica, tanje od malih - istakao je Bumbić.

 

 

 

Ostavite komentar