Nova dimenzija LEČENJA DECE SA AUTIZMOM - uvedena linija za POMOĆ RODITELJIMA, a tu je i TERAPIJA sa ŽIVOTINJAMA

Kompletno opremljena senzorna soba na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, terapija sa životinjama, ali i pomoć i podrška roditeljima su samo su neke od novina koje će biti od pomoći onima koji se bore sa autizmom.

Bilo direktno ili indirektno, pomoć na ovom polju je neophodna, kako deci, tako i roditeljima, a ona stiže u oktobru. Naime, deca sa autizmom zahtevaju posebnu pažnju, negu, usmeravanje, a roditeljima je neophodna podrška kako bi sa svojim najmilijima koračali kroz život. Biti specifičan i drugačiji nije lako, ali uz pravu negu, puno ljubavi i pažnje, sve može dobiti neku bolju priču.

Roditelji koji imaju dete sa autizmom su, kao i oni sami, pravi borci jer svakodnevno ulažu ogromnu energiju kako bi njihova deca bila „što manje drugačija“ i srećnija.

Beograđanka Jelena M. majka devojčice koja ima autizam u razgovoru za Blic kaže da svoje dete nikada ne bi menjala ni za jedno drugo, ali da niko ne može poreći da nekada jedan dan traje kao nedelju dana kod drugih ljudi.

- Moja ćerka ima 10 godina i živi sa autizmom, a i ja sa njom. Od samog početka primetila sam da je moje dete drugačije, kako je vreme odmicalo njeno ponašanje mi je sugerisalo da postoji problem. Kada smo utvrdili o čemu se radi, znala sam da sa njom moram koračati dok god dišem. Kao i svaki roditelj, normalno je da svoje dete volite najviše na svetu bez obzira što znate da život pored vas prolazi. Moj suprug je hteo još dece, ali ja nisam, shvatila sam da joj se moram posvetiti u potpunosti, što i činim. Svaka pomoć koja dođe sa bilo koje strane je dobrodošla, jer verujte, mi se i najmanjem napretku radujemo - priča Jelena.

Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu dobija opremljenu senzornu sobu koja će svoja vrata otvoriti 10.oktobra kada se i obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja.

Prof. dr Ivana Stašević Karlićić, dirktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“ u razgovoru za „Blic“ kaže da na teritoriji cele Srbije postoje regionalni centri koji se bave ovom problematikom, a u Beogradu su to Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i Institut za mentalno zdravlje.

- Zdravstveni sistem vrlo aktivno radi na poboljšanju kvaliteta usluga dece sa poremećajem iz autističnog spektra i njihovim porodicama. Svetski dan mentalnog zdravlja koji sada već tradicionalno obeležavamo 10. oktobra nizom različitih javno-zdravstvenih aktivnosti, ove godine za centralni događaj ima otvaranje Centra za autizam koji će raditi kroz saradnju Ministarstva zdravlja, Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Potpisivanje trojnog ugovora o održivosti podrške zdravstvenog sistema i to između Ministarstva zdravlja i dve navedene klinike, ima za cilj da inicira dalju interresornu saradnju, odnosno, da motiviše i druge institucije da se više bave ovom tematikom. Naime, Klinika za neurologiji i psihijatriju za decu i omladinu uvodi novine u tretmanu dece sa poremećajima iz autističnog spektra, u potpunosti je opremila senzornu sobu i renovirala deo Klinike . kaže profesorka Stašević Karličić.

Foto: Pixabay.com

Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja 0800/309309 biće obogaćen još jednom opcijom koja se odnosi na psihološku pomoć i podršku roditeljima koji imaju dete sa ovim poremećajem, dodaje sagovornica.

- Takođe, u Centru za mentalno zdravlje, koji radi u Beogradu na adresi Terazije 3, u kom su zaposleni iz naše Klinike, organizovaće se grupe podrške za roditelje dece sa autizmom. Istovremeno, implementiraće se i novine u tretmanu dece, kroz uvođenje terapije životinjama. Naime, Klinika Laza Lazarević je obezbedila edukaciju za jednog defektologa koji će inače redovnu terapiju obogatiti radom sa posebno dresiranim i obučenim psom za emocionalnu podršku. U toku je ugovaranje saradnje sa Beogradskim hipodromom, koji će nam omogućiti i uključivanje konja kao terapijskih životinja - objašnjava prof.dr Ivana Stašević Karličić.

Roditelji sa autističnom decom često zanemaruju sebe i svoje potrebe, ali ipak kako stručnjaci objašnjavaju, moraju se okrenuti i sebi i svojim potrebama.

- Ne krijem da sam s vremena na vreme u komunikaciji sa psihoterapeutom. Nekada se toliko umorim da mi nije ni do čega. Kada vidite dete da ćuti, i da je tu, a da nije tu, ne postoji ništa teže od toga. Borimo se nekako, za mene je najveća radost kada se nasmeši i kada vidim napredak u smislu da se za nešto zainteresuje, da joj nešto prija, da to nije mehanička radnja, već kad vidite da je dete fokusirano i da uživa, onda sreći nema kraja - zaključuje Jelena, majka devojčice sa autizmom.

 

 

 

 

Ostavite komentar