MAJKA koja je preživela AKUŠERSKO NASILJE: Pretila sam da ću SKOČITI KROZ PROZOR zbog BOLOVA, niko mi nije POMOGAO!

Nisam podnela nikakvu prijavu protiv ginekologa M. M. (45) koji je vodio moju trudnoću i porodio me u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici,jer sam se prvo borila da pomognem svojoj tek rođenoj bebi, a nakon toga sam obilazila groblja i birala spomenik, umesto da gledam sale u kojima bih mu proslavila prvi rođendan. 

Ovo je u Uranku na K1 televiziji izjavila Jelena Ivković, vaspitačica iz Rume koju je porodio uhapšeni ginekolog iz Sremske Mitrovice, 2022. godine i čija je beba preminula.

- Porodila sam se 25. oktobra, a trudnoću mi je na privatnoj klinici u Rumi vodio ginekolog Marko Maksimović.  Odlučila sam se za privatnu praksu kod njega kako bih osećala dodatnu sigurnost tokom porođaja, imajući nekoga poznatog u bolnici. Iako sam privatno birala njega, bila sam spremna da me porađa u državnoj bolnici. sada kada pozovete njihov broj telefona, dobijete informaciju da taj doktor nema kliniku, iako ja imam dokaze, njegov pečat na nalazima... Imala sam poverenje u njega i nisam ni jednog trenutka posumnjala da nešto može poći po zlu. Termin mi je bio 18. oktobar 2022, došla sam 24. oktobra, po dogovoru u njegovu ordinaciju, gde mi je njegova babica dala vaginaletu koja izaziva porođaj. Bolovi su počeli istog dana i nakon pregleda, rečeno mi je da imam kontrakcije, a on mi govori da sam otvorena jedan prst i smeštaju me u sobu. To se dešava oko 16 časova. Bolovi su bili sve jači i molila sam za pomoć babice - priča svoju potresnu ispovest Ivković. 

Foto: Youtube printscreen/K1 televizija

Ona dodaje da je tad krenula agonija i da je pretrpela uvrede. 

- Upskos tome što sam govorila da ću se onesvestiti zbog bolova, one su mi govorile da glumim, da sam nekulturna i razmažena, nevaspitana, da ne znam gde sam došla. Takođe, rekle su mi da ne glumim i da ja ne mogu tako da ih uznemiravam. Sve to traje od 16 časova, do tri ujutro. Babica Mirjana Grabić došla je sa poluzatvorenim očima, klimala je glavom i pitala me je: "Šta je?". Ja kažem mislim da mi je pukao vodenjak, a ona mi govori da sama pokupim vodu i da dođem. Obišao me je lekar jednom, kada sam mu poslala poruku i dao mi je injekciju, ali to mi nije pomoglo, što sam i javila oko 12 sati . U 3 sata me je ponovo pregledala babica, gde mi je ona ponovo odbrusila i rekla mi da je već tri ujutro i da ona mora da spava, kao i da sam ja još ptvorena tek jedan prst - ispirčala je u grču i na ivici suza Ivković. 

Prema njenim rečima zabrinuta porodica je pokušavala da dobije informacije o njenom stanju telefonom, ali nažalost, to nisu upevali. 

- Ušla je babica i rekla mi da moji više ne zovu, da ne uznemiravaju i da više ni slučajno ne zovu. Ja nakon toga oko 5 sati ujutro zovem doktora i govorim da sam stvarno loše, da povraćam i da ne mogu da izdržim. On me je poslao u ambulantu, ali ga ja od toga više nisam videla. Pripremili su me za porođaj i uključuju me na indukciju. Babica Spomenka mi je govorila da šetam, ali ja sam savijena i sve vreme govorim da ne mogu, međutim ona mi govori da kada sam mogla da imam seksualne odnose, kako je sad moguće da be nigu da šetam. Dodala je i da smo sve iste, misleći na prvorotke. U pola 12 u podne je bio kraj... Zvala sam anesteziologa koji je trebalo da dođe da mi da epidural, jer mi je to bilo jako bitno, zbog veliek dioptrije. Toliko mi je bilo mučno da sam pretila da ću se ubiti i skočiti kroz prozor, ukoliko ne dođe anesteziolog - dodala ona. 

Kada je Ivković konačno dočekala doktora koji je došao da joj da epidural, agonija nije prestala, naprotiv...

- Tek oko pola 12 došao je anesteziolog. Ubo me je 10 puta i gurao me, govoreći da mi je kičma kriva i da zato ne može da mi da apidural. Pozvali su drugu doktorku, uz opasku da ako uspe, uspe, ako ne, nikome ništa. Dolazi druga koleginica koja mi iz trećeg puta uspeva da da epidural. Utrnula mi je samo desna noga, ali me doktori ubeđuju da tako treba. Ispostavilo se da mi je oštećen nerv, imam pad stopala i utrnut mi je deo od kolena do prstiju i još nisam uspela da se oporavim - dodaje Ivković.

Ona je pokazala i fotografiju svojih leđa, na kojoj se vidi mesto uboda i vratila se na nemili događaj. 

-  Kada sam pitala šta čekamo i zašto me ne porađaju, rekli su mi dačekaju mog doktora, koji se pojavio tek oko jedan sat. On mi je dodao još indukcije u braunilu. Doktor mi je objasnio da još čeka da se otvorim, ali se ništa nije događalo. Mislila sam da to tako treba. Da stvar bude gora, porodica je ponovo zvala, ali babica Spomenka govori da pozovu za 20 minuta. Tada kreće horor, bebu su mi spuštali bebu laktovima, a onda mi je babica sa druge strane sa svom svojom težinom gurali stomak. Pala sam u nesvet i dobila sam kiseonik. Između pauza je babica je čačkala telefon. Zatim Ništa 40 minuta. Doktor viče "Ajmo", a babica viče "Ček da odgovorim na poruku". Beba se zaglavila u karlici i ostala bez kisonika. Porađam se u 15:02 i to vakumom u 21. veku, a sada znam da su mogli da me porode carskim rezeom - dodaje Jelena. 

Foto: Youtube printscreen/K1 televizija

Kada sam se konačno porodila, nisam čula da beba plače.

- Kada je beba rođena, pokret babice koji je pokazala doktoru bio je da srce ne radi. U tom trenutku vidim moje dete da ne plače, skidaju mi moj kiseonik i daju bebi. Beba je ispred mene na nekom stolu i bebice je odnose u neki ćošak u koji odlazi i dr Marko. U roku od nekoliko minuta, iza sebe osećam paniku i zvuk klompi kako ostali doktori silaze. Osećam da je gužva koja u tom ćošku traje 40 minuta. Nakon nekoliko minuta čujem bebine otkucaje. Napominjem da je goran rođen bez srčane radnje i gde je reanimiran i intubiran. U tom trenutku nema ni neonatologa, pedijatra, gde sve to obavlja anesteziolog. Na aparatu sam čula bebine otkucaje. U tom trenutku sam samo rekla "Hvala, Bogu", misleći da je konačno sve u redu. Ja kako ih pitam šta je sa mojom bebom i da li je sve u redu, ne dobijam odgovor. Kada je doktor došao da me ušije, pitala sam ga da li je sve u redu, a on miodgovara da će biti. Postaje vrlo grub i počinje da se dere kako on ne može da radi u takvim uslovima i da on nema adekvatne uslove za rad. Gde babica poziva instrumentarku da dođe da mu asistira, gde ona dolazi i on počinje i nju da vređa, kako ne zna da radi, itd. Sve se to završava, kada sam ih pitala da li ću videti bebu, ne dobijam odgovor. U tom trenutku mi prolazi kroz glavu krađa beba. Ja i dalje ne znam da je moje dete u lošem stanju - priča ona.

Prema njenim rečima oko pola pet došao je pedijatar.

- On mi govori da beba nije dobro i bebu odnose hitno za Novi Sad. Pružaju mi papir da potpišem da sam videla bebu, ali ja u tom stanju nisam želela ništa da potpišem. Tražim im telefon, kako bih pozvala svoju porodicu, jer se sat vremena niko ne javlja na telefon. Gde mi pedijatar govori da mi telefon nije dozvoljen u sali. Dobila sam telefon od jedne divne babice koja je došla u smenu, koja me je uhvatila za ruku i koju kada sam pitala da li će sve biti u redu, rekla mi je biće sigurno, jer devojka u tom trenutku ništa nije znala, ali je meni u tom trenutku to jako značilo. Pozvala sam supruga i roditelje, rekla im da sa bebom nešto nije u redu, a doktor nakon što je završio ušivanje, staje mi iza glave i pita me zbog čega paničim toliko, jer beba ide u Novi Sad zbog daljih ispitivanja, kojih nema ovde u Mitrovici. U tom trenutku sam mu rekla da mi se skloni, jer ne želim da ga vidim i čujem, kao i da ne mogu da ga razumem. Molim babice samo da me iznesu iz te sale na krevet, gde meni ista ona noga koja mi je sad oštećena bukvalno leti, ja sa njom ne mogu da vladam - priča Jelena, i dodaje:

- Niko mi i dalje ne govori ništa i dalje šta je sa mojim detetom. Babica koja me je uhvatila za ruku, uspela je da zamoli da ipak vidim svoje dete koje je bilo u inkubatoru. Bio je prelep i u tom trenutku nasmejan, a meni je kroz glavu prošlo da liči na svg tatu. Rođen je sa 3.700 gr i bio je dugačak 50cm. Došla je doktorka Đermanović iz Novog Sada, koja je zaista bila divna. Sve vreme dok je Goran boravio u toj bolnici, saopštila mi je kakva je procedura, da ona meni ništa sada ne može da kaže i da pozovem oko 20 časova uveče, kako bi mi dalan neke informacije. Kada sam ih pozvala, govore mi da je tu metoda hlađenja 72 sata, kako bi dete odmorilo mozak. U otpusnoj listi su naveli da je beba rođena 25.10, a otpuštena 27.10, što nije tačno, jer je beba transportovana isti dan. Doktora nakon porođaja više nisam videla. Moj suprug ga je zvao mnogo puta, ali mu se nije javio - nastavlja Jelena svoju tragičnu priču.

Ona je ispričala da je na ulazu u Novi Sad, doktor je pozvao mog supruga i objasnio mu da nisam dovoljno gurala,
da se beba zaglavila u karlici, te da su se stvari komplikovale.

- Obavestio ga je da ću ja biti otpuštena kući u četvrtak ili petak, dok će beba biti puštena kući u sredu. Naglasio je važnost boravka bebe na svežem vazduhu. Nakon te informacije, nikakav kontakt više nije uspostavljen s njim, niti se ikada javio na telefon. Pri mom otpuštanju iz bolnice, dobili smo istu rečenicu - da će beba biti stabilna i da će kod kuće biti tokom naredne nedelje. Međutim, beba se rodila s ozbiljnim oštećenjem mozga, koje je nastalo usled komplikacija tokom porođaja. Naredna tri meseca dete je provelo u bolnici, a suprug i ja smo svakodnevno putovati iz Žarkovaca kako bismo ga posetili. Briga o Goranu bila je izuzetna, svi lekari i medicinsko osoblje bili su kao roditelji prema meni. Osmog februara stigao je telefonski poziv od načelnice bolnice koja mi je izjavila saučešće i obavestila me da je Goran preminui. Pre Maričinog događaja, na svojim društvenim mrežama sam već pisala o situaciji, ali nisam dobila ovakvu podršku. Razmišljali smo o tužbi i drugim koracima, ali jednostavno nisam bila u stanju tada - kaže Jelena i dodaje: 

- Goran je preminuo, nosio je sa sobom devet dijagnoza. Prema rečima, uzrok njegove smrti bio je globalna situacija koja je rezultirala oštećenjem mozga. Tokom celog procesa nije se ni jednog trenutka razmatrala mogućnost carskog reza, niti su lekari pružili odgovarajuće informacije ili razgovarali o opcijama. Njihovo ponašanje bilo je izuzetno grubo. Iako sam razmišljala o mogućnosti podnošenja tužbe, nisam bila u psihičkom stanju da se time bavim nakon svega. Nakon sahrane, suočila sam se sa stvarnošću biranja spomenika umesto planiranja rođendana. Kada sam saznala za Maricin slučaj i videla slike njene bebe, osećaji su se ponovo probudili. Apelujem na sve žene koje su prošle kroz slično iskustvo ili su bile žrtve bilo kakvog oblika nasilja da ne ćute, već da pokušaju nešto promeniti, koliko god to bude moguće - zaključila je Jelan Ivković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

 

Ostavite komentar

Dušan

Ovo se samo radi da bi ukaljali ugled Doktorima,saslušajmo i drugu stranu

22.01.2024 17:00

1 7 Odgovori

M123

Sva podrška ovoj dragoj ženici. Zamislite, zvao muža da tuži ženu kako kao nije dovoljno gurala. Koji skot. Samo da muž ne bi njega kaznio za divljaštvo. Ja nemam reči, zaista.

23.01.2024 22:52

0 0 Odgovori