LEPE VESTI ZA SVE: PONOVO kod zubara ZA NULA DINARA! Otkrivamo od kada!

Stomatološke usluge ponovo će biti dostupne svima uz overenu zdravstvenu knjižicu. Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić u emisiji "Uranak" na televiziji K1 objašnjava da je cilj vratiti stomatologe u domove zdravlja i u gradskim i u seoskim sredinama.

- Do sada su zaštitu imala deca i odrasle osobe preko 65 godina. Ispostavilo se da radno sposobna grupacija nemaju jasnu stomatološku zaštitu. Postoji dobra mreža privatnih stomatoloških ordinacija, ali nisu svi u mogućnosti da plate određenu vrstu usluga koja je njima potrebna. Sa druge strane izgubili smo preventivu stomatoloških usluga, vi nemate obavezu pacijenata da se jave svom stomatologu radi pregleda. Stomatologija je nešto što je potpuno neshvatljivo isključeno 2008 godine i urađeno je na nezakonit način. Stomatolozi koji su se žalili dobili su na sudovima, jer su praktično preko noći ostali bez posla. Mnoge zdravstvene ustanove su i dalje u blokadi, upravo zbog toga - rekla je Danica Grujičić.

Osnovni besplatni stomatološki pregledi 

- Osnovne besplatne stomatološke usluge će biti besplatne. Onaj koji hoće specijalne usluge i dalje će ići kod privatnika. Prvo moramo da promenimo Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a onda  uslove za obaveljanje određenih zdravstvenih aktivnosti. Formirali smo novu Republičku zdravstvenu komisiju za stomatologiju i oni će predložiti uslove koji će biti na nivou Doma zdravlja. Ja očekujem da će biti i protetika, jer mislim da je neophoddno, ali ostaje da se vidi koja i kakava - rekla je ona.

Besplatne stomatološke usluge od 1. januara 2025. godine

- Mi moramo da promenimo Zakon o zaštiti i taj predlog će biti promenjen do zasedanja prve skupštine, zatim sledi zakon o zdravstvenom osiguranju i na kraju promena pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti. Ja mislim da od januara 2025. godine može da se krene sa ovakvim načinom rada. Mi moramo prvo da situaciju sredimo u državnim  ustanovama, da se tačno znaju normativi, platni razredi, da se izjednače i približe određene plate ljudima, koji nisu medicnski radnici, ali bez kojih medicina i lečenje ne može da se sprovodi normalno - rekla je ona i dodala:

- Ono čime sam ja posebno nezadovoljna je kontrola u zdravstvenim ustanovama. Ona mora biti daleko veće. Treba da ih kontroliše zdravstvena inspekcija, koja nema dovoljno ljudi, jer nerado rade, jer su male plate. Moja ideja je da angažujemo mlade penzionere između 65 i 70 godina, iskusne lekare, koji su se bavili određenom granom medicine, da oni dobiju tu mogućnost da kontrolišu redovno. Ne govorim o vanrednim kontrolama.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Privatnici takođe žele da uđu u sistem besplatnih stomatoloških usluga

- Reakcija privatnika me pozitivno iznenadila, jer oni ljudi u svemu tome vide i svoj interes, ali prvo moramo da sredimo Domove zdravlja. Naša deca koja završavaju stomatologiju, moraju da imaju mogućnost da se zaposle - rekla je ona.

Digitalizacija u zdravstvu

- Studenti poslednje godine medicine i lekari koji su nezaposleni sad rade "Naledovu" anketu, koja će pokazati koji su to uslovi, koje država treba da im ispuni da bi otišli da rade u unutrašnjosti. Svi žele da budu specijalisti, a nama ne treba toliki broj. Nama treba jako veliki broj lekara opšte prakse, specijalista opšte medicine. Način njihove specijalizacije mora da se promeni, kako bi lekar opšte prakse mogao da pogleda rendgen, ultrazvuk, EKG, a ako postoji neka nedoumica onda da kontaktira eksperta. Mene je oduševilo kako se ljudi snalaze da se približe pacijentu - rekla je ona i dodala:

- Da kod pacijenta čak i u kućnim uslovima odrade preglede. To je zapravo ta medicina koja ide ka pacijentu. Mnogo su dugo  lekari opšte prakse bili nipodaštavani i podcenjivani, a ja odgovorno tvrdim da  interakciju lekova znaju bolje nego kliničari. Oni pacijenta i dalje gledaju kao celinu. Tvrdim da dobar lekar opšte prakse sa novom aparaturom i znanjem, može da završi osamdeset posto posla.  Moramo pratiti savremene trendove.

Jedan aparat za biohemiju koji može da uradi 20 analiza.

- Mi sada imamo jedan aparat za biohemiju koji može da uradi 20 analiza. Digitalizacija vodi ka tome i mislim da je ovaj Zakon koji smo usvojili o zdravstvenoj dokumentaciji bukvalno revolucioran, jer sve svodi na jedan punkt, gde će Ministarstvo zdravlja imati sve podatke pacijenta.  Ono što nameravamo da uradimo je da uradimo zdravstveni broj za svakog pacijenta. Ime i prezime pacijenta će znati njegov doktor i specijalista u bolnici koji ga leči. Sa određenim načinima preventive i smanjenjem normative za lekare opšte prakse, za jedno pet ili šest godina doći ćemo do toga da imamo pravu prevenciju. Ja sve resurse moram da imam 1. januara 2025. godine, odnosno ko bude ministar - rekla je ona.

Nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju

- Institut mora biti blizu Tiršove dva, jer će se naša deca lečiti tu, a samo će se zračiti na Institutu za onkologiju i radiologiju. Do kraja nedelje trebalo bi da bude objavljeno u Službenom glasniku definisana lokacija. To je sadašnje mesto gde je Interna B sve do infektivne i Veterinarskog fakulteta. Mnoga dečja odeljenja će sa izgradnjom Tiršove dva, preći tamo zbog anestezije, intenzivne negde i samim tim će biti bezbedniji nego sada - rekla je ona.

 

Novi Institut biće ujedinjen sa KBC-om

- Na novom Institutu ćemo urgirati na mnogo kreveta dnevne bolnice. Ići ćemo na to da ljudi koji žive na sat vremena od Beograda da ih dovozimo i odvozimo, posebno one koji dobro podnose terapiju. Takođe, ljudi koji žive u nehumanim uslovima, normalno da ćemo ih primiti u stacionar. Moramo proširiti hirurgiju. Danas imate situaciju da ne može svaka žena da dobije plastiku dojke. Mi moramo imati jedno mesto gde će se ljudi lečiti. Nadomestićemo one hirurgije za koje znamo da nisu dovoljno razvijene. Ideja je da se KBC i Institut za onkologiju i radiologiju ujedine - rekla je ona.

Neregistovani lekovi

- Svi ljudi koji su ozbiljni znaju da je to jednakog kvaliteta. Rusi su dobili naš GMP, zato što su videli da ispunjavaju sve uslove dobre farmaceutske prakse. Nama su to i Kinezi ponudili. To je jedna interaktivna saradnja. Niko se tu ne postavlja kao sudija. Mi jednostavno hoćemo da ispoštujemo ono što se smatra najboljom farmaceutskom praksom, a to je ono što imaju danas SAD i Evropa, ali to ne znači da ih već nemaju fabrike u Kini, Rusiji.  Mi moramo naše tržište obezbediti, a onda ako su to jednako kvalitetni lekovi, zašto da njihove kompanije ne zatraže registraciju kod nas - rekla je ona.

Dr Grujičić ističe i da mora da se promeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti i osiguranja

- Moramo promeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju. Ono što smo mi sada uradili je da se izjednačimo sa okolinom. Lekar opšte prakse može da vam da bolovanje od 30 dana, a izlečenje će biti verovatno 28 dana. Nedostaje kontrola. Sada uz, određeni softver moći ćemo da vidimo od dijagnoze do ljudi kojima se propisuje bolovanje - zaključila je prof. dr Danica Grujičić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar