Tinejdžeri i SAMOPOVREĐIVANJE: Seku se ŽILETIMA, kriju se, razlozi su ozbiljni i to NEMA VEZE SA TRENDOM

Tinejdžerke u Srbiji samopovređuju se tako što režu ruke žiletom, ali i drugim oštrim predmetima poput makaza ili šestara, upozoravaju stručnjaci.

Ova opasna pojava zavladala je pre nekoliko godina, a njoj su podlegli i dečaci, mada u znatno manjem broju nego devojčice. 

Kako objašnjavaju dečiji psihoterapeuti, stvar pogoršavaju društvene mreže gde mnoge poznate ličnosti, na koje se mladi ugledaju, otvoreno govore o tome. 

Poziv u pomoć

Dečiji psihoterapeut i pedagog iz Centra za lični razvoj Spektrum Marijana Vasilijević kaže da se ovo dugo dešava u Srbiji.

- Odavno to čine i deca u našoj zemlji i moram reći da je situacija dosta loša. U osnovi, deca, najčešće devojčice ne regulišu svoje emocije na pravi način. Destruktivno ponašanje često je i kod dečaka, ali oni pre biraju brzu vožnju, opijate i slično nego rezanje. U opštoj populaciji reč je o 13 do 25 odsto, što bi značilo da u odeljenju od 20 učenika njih dvoje do petoro ima iskustva sa samopovređivanjem - kaže ona za K1info.rs i dodaje:

- Najčešće se devojčice seku po rukama, a nekada i po butinama. One kažu da čim to urade, osete olakšanje.

Foto: Freepik.com

 

Problem je, ističe naša sagovornica, i to što pojedine svetske zvezde to promovišu.

Tako na primer, glumice Megan Foks, Anđelina Džoli i Lindzi Lohan su više puta otvoreno pričale o tome, kao i pokojna pevačica Ejmi Vajnhaus. Takođe, sve više influenserki o tome priča na društvenim mrežama, koje deca u Srbiji pomno prate i sve češće iminitiraju bizarne izazove koji se tamo plasiraju.

Na pitanje da li devojčice to rade samo kako bile "in", ili je u pitanju složeniji problem, naša sagovornica odgovara:

- Sečenje jeste moderan destruktivan način, ali ako se neko samopovređuje, sigurno ima veze sa emocijama ili nekom traumom, nije samo zbog mode. Da u sebi nemaju autodestruktivnost, pokušale bi da postanu "in" kroz, recimo, oblačenje ili izbor muzike koji bi ih izdvojio od drugih - objasnila je Vasilijević.

Kako kaže Marijana Vasilijević, sve više se priča o samopovređivanju među mladima, a to sa sobom nosi i dobru i lošu stranu.

- Dobra je što se ljudi upozoravaju da je to prisutno kod nas i koliko je opasno. Sa druge strane, loše je jer se mladima servira kao model koji će pokušati da iskopiraju - napominje ona i savetuje roditelje kada je alarm da potraže stručnu pomoć.

- Pratite šta dete radi na društvenim mrežama, šta gleda, koga prati... Bitno je kako dete provodi svoje vreme, a kod ovakvih slučajeva treba im ustanoviti svakodnevnu rutinu, koje moraju da se pridržavaju. Treba i upisati dete na sport, kako bi svoje emocije kanalisao na prihvatljiv način.

Preveliki pritisak

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković ističe da su to stvari koje se uglavnom dešavaju van škole i da škola ne može znati da se neki učenik samopovređuje, dok neko ne ukaže na to.

- Devojčice su emotivno slabije od dečaka i ne mogu da se odupru različitim pritiscima kojih je kako vreme prolazi sve više i više. Deca su se, čini mi se, izgubila u ovom savremenom životu. I dalje su ranjiva kao i pre, samo sada imaju dodatne pritiske sa kojima se mi nismo suočavali. Sve one žele da uvek budu doterane i lepe, skupo obučene, da imaju dobre ocene, da budu prihvaćene u društvu... I dečaci su u istoj poziciji, ali oni imaju neke drugačije ventile - smatra naša sagovornica i dodaje:

- Ako se devojčica seče po rukama, a nosi duge rukave, kako mi da znamo? Čak su i njihovi sistematski pregledi tajni i škole ne dobijaju nikakvu povratnu informaciju.

Ostavite komentar