POLICIJA u januaru 27 puta HITNO reagovala kako bi ZAŠTITILA DECU od nasilja: Prijavite, možete da spasete nečiji ŽIVOT

Policija je u januaru odredila čak 27 hitnih mera za zaštitu dece od nasilja. 

Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Gorjana Mirčić Čaluković ističe da je od velike važnosti za prevenciju nasilja da se nadležnim organima prijavljuju saznanja o nasilju. Ona kaže da bi i škole mogle da imaju saznanja o tome šta se dešava deci u njihovim kućama.

- Potrebno je da mediji apeluju na građane, komšije, prijatelje, poznanike, ali i predstavnike institucija da prijave svoja saznanja o nasilju u porodici, jer je to prevencija kojom možemo nekom spasiti život . U obrazovnim ustanovama cirkuliše veliki broj dece koji nose određena iskustva iz svoje porodice - rekla je za Tanjug Mirčić Čaluković.

Koordinatorka je istakla da u poslednjih nekoliko meseci Zakon o sprečavanju nasilja u porodici beleži orgoman napredak, zbog čega je izrazila poštovanje i zahvalnost kolegama koji rukovode grupama za koordinaciju i saradnju na području Beorgada.

Kada je reč o primeni tog zakona, Čaluković je naglasila da su se tužilaštvo i policija "probudili" i počeli da prepoznaju i decu kao žrtve nasilja, te u većoj meri izriču hitne mere i u odnosu na njih.

- U januaru su te brojke otišle vrtoglavo gore, pa je policija odredila čak 27 hitnih mera radi zaštite maloletnika, nakon čega su tužioci stavili predlog da mere budu produžene, a što su sudovi usvojili - istakla je Čaluković.

Ona je naglasila da sada na području Beograda grupa za koordinaciju i saradnju ima čak 13 sastanaka mesečno, što je veliki napredak, imajući u vidu da ih je ranije bilo samo četiri. Beogradska tužilaštva su, kako je rekla koordiatorka, u januaru imala ukupno 126 žrtava rodno zasnovanog nasilja, dok su izrađena čak 724 individualna plana podrške i zaštite za žrtve nasilja.

Govoreći o proceduri nakon prijave nasilja, koordinatorka je pojasnila da policija odmah izlazi na lice mesta i u 99,9 osto slučajeva odvodi potencijalnog učinioca u policijsku stanicu kako bi dao izjavu.

- Policajac zatim procenjuje rizik od nasilja i obaveštava javnog tužioca o tome, a tužilac daje svoju procenu. Tužiocu u tome u pomaže lista od 14 pitanja, koja mu olakšavaju procenu da li se u konkretnoj prijavi ima obeležja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti - pojasnila je Čaluković.

Foto: Unsplash.com

Tužilac dalje procenjuje da li u konkretnom slučaju, kako je pojasnila Čalukaković, ima mesta za određivanje zaržavanja, a kasnije i pritvora, ili je pak dovoljna primena hitnih mera za sprečavanje nasilja. Koordinatorka je navela da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa hitne mere, kao što su zabrana prilaska žrtvi i komunikacije i privremeno udaljenje učionioca iz stana ili kuće.

- Ove mere mogu da traju do 48 sati po odobrenju tužioca, a još 30 dana ukoliko ih sud produži svojom odlukom na predlog tužioca. U međuperiodu sastaje se grupa za koordinaciju i saradnju koja prikuplja potrebna obaveštenja i procenjuje da li postoji rizik od eventualne eskalacije nasilja. "Hitne mere su delotvorne kada govorimo o nasilju niskog intenziteta. Nisu namenjene rešavanju visokorizičnih slučajeva nasilja, na koje se primenjuju odbredbe drugih zakona -  navela je Čaluković.

Dodala je da se na teritoriji Beograda sve odredbe ovog zakona primenjuju, kao i da je u planu unapređenje rada sa zdravstvenim ustanovama i sa predstavnicima obrazovnog sistema. Podsetila je da su nedavno objavljene smernice za zapošljavanje žrtava nasilja u saradnji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Automonog ženskog centra u cilju ekonomskog osnaživanja žrtava nasilja.

Tako je u rad grupa koje se bave žrtvama nasilja intenzivno uključena i Nacionalna služba za zapošljavanje, uz Centar za socijalni rad, MUP i tužilaštvo.

 

Ostavite komentar