Priče > Društvo

DECA već sa 15 godina sama ODLUČUJU O SVOM LEČENJU I OPERACIJAMA, to kaže ZAKON! A roditelji se uzdaju - U MORAL LEKARA

Šta to kaže Zakon o zdravstvenoj zaštiti?

Autor: Mina Duduković

17/02/2023 > 12:49

podeli vest:

DECA već sa 15 godina sama ODLUČUJU O SVOM LEČENJU I OPERACIJAMA, to kaže ZAKON! A roditelji se uzdaju - U MORAL LEKARA
Foto: Shutterstock


Tinejdžeri već sa navršenih 15 godina mogu potpuno samostalno da donose odluke koje se tiču njihovog zrdavlja. 

To praktično znači da deca u ovom uzdrastu mogu da se podvrgnu i uvećanju grudi, korekciji nosa, ušiju, ali i da devojčice mogu, sa punim pravom, bez saznanja roditelja da prekinu trudnoću.

Ovo predviđa Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji u članu 19 doslovno kaže:

- Dete, koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može samostalno dati pristanak na predloženu medicinsku meru, uz prethodno obaveštenje iz člana 11. ovog zakona. Ako dete, koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika - piše u zakonu. 

Ali, šta kaže praksa. 

Roditelji se sa razlogom pribojavaju ovog prava svoga deteta, ali veliki teret je i na lekarima.

Advokat Ljubiša Živadinović, sa višedecenijskim iskustvom u oblasti zaštite prava pacijenata, kaže za K1info da dete sa navršenih 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje, može sa punim pravom da odlučuje o svom zdravlju. 

- Roditeljima preostaje samo da računaju na lekare, na njihov moral i etiku, a potom i stručnost, jer su samo oni u poziciji da procenjuju da li dete može samo da donosi odluke i šta je najbolje za njegovo zdravlje. Zakon kaže da devojčica od 15 godina koja poželi da ima veće grudi ode kod plastičnog hirurga i on bez ikakvih sankcija to može da učini, jer on i procenjuje da li je dete sposobno za rasuđivanje. Isto je i sa prekidima trudnoće, i ako ćemo po "slovu zakona" devojčice samostalno mogu da odluče da li će da zadrže bebu ili ne. Srećom, većina lekara odbija da radi ovakve operacije i intervencije bez konsultacija sa roditeljima. Naravno i nažalost ima i onih drugih, kojima je samo finansijsko pokriće važno - kaže Živadinović. 

On dodaje da su pravo da samostalno odlučuju o svom zdravlju tinejdžeri od 15 godina dobili pre desetak godina. Da bi sve bilo pravno regulisano, tada je propisano da lekar mora da obavesti pacijenata, u ovom slučaju dete o svim rizicima, a ukoliko lekari predlože operaciju, pristanak pacijenta mora da bude slobodan i dat bez ikakve prisile.

Estetske korekcije se u praksi retko kada rade pre punoletstva, tvrdi direktorka opšte bolnice "Analajf" dr Ana Miholjčić.

 Postoje izuzeci kada dete zbog nekog estetskog nedostatka pati i to se negativno odražava na njegov  život. Tada mogu da se preduzmu određene intervencije. Međutim, nisam pristalica da se operacije, samo zbog estetike, rade mlađima od 18 godina, iako to Zakon očigledno predviđa. Takođe, pitanje je ko je stručan da presudi da li je dete sposobno za rasuđivanje. Moje mišljenje je da to može samo psiholog da učini, a ne svaki lekar. To, nažalost, nigde u Zakonu nije precizirano - kaže Miholjčić.

Foto: Youtube PrintScreen/Bolnica Analife

 

Ona objašnjava da nije retkost da tinejdžeri žele da promene nešto na svom telu.

- Majke vode svoje ćerke u salone lepote i spa centre, čim prohodaju i daju im primer koji one posle slede. U našoj ordinaciji pre bilo koje intervencije pacijent napismeno dobije spisak svih rizika i mogućih skrivenih posledica koji su moguće posle operacije. Dešava se da i odrasli žele da odustanu nakon ovog upozorenja - dodaje ona.

Pravo na samostalnost tinejdžeri imaju i kada je o abortusu reč. Međutim, ginekolog Snežana Rakić kaže da u praksi to ne važi.

U kliničkoj praksi najveći broj trudnih devojčica dolazi u pratnji odrasle osobe. Ukoliko ona poželi da namerno prekine trudnoću roditelj mora da bude prisutan i da da saglasnost u pisanoj formi. Tako je i u državnim i u privatnim ustanovama. Ovaj Zakon je najverovatnije donet zbog usklađivanja sa svetsim zakonima, gde deca mogu samostalno da odlučuju o recimo promeni pola. Nema dileme da sve treba raditi u najboljem interesu deteta i da bi roditelji trebalo da budu upućeni o njihovom zdravstvenom stanju - dodaje Rakić.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

 

Da bi granica ipak trebalo da bude vraćena na 18 godina, jer je donošenje odluke o zdravlju preveliki teret za dete od 15 godina kaže Biljana Lajović, psiholog sa višedecenijskim iskustvom u radu sa decom i mladima. 

Zbog postojanja ovog prava deteta roditelji su sa pravom zabrinuti. Veoma je rano da se sa 15 godina donose važne odluke o  zdravlju, jer priznaćete, ponekad je to prevelika odgovornost i za odrasle i zrele ljude. Deca u tom uzrastu svakako misle da jesu sposobna za to i veruju da sve znaju, ali podrška i poverenje sa roditeljima je ključ u zdravom odrastanju - kaže Lajović i dodaje:

- Ovakvim Zakonom mi šaljemo deci poruku da su prepuštena sami sebi, a jedna pogrešna odluka vezana za zdravlje može da ostavi trajne posledice, kako fizičke tako i duševne.

 

 

 

Ostavite komentar