Priče > Biznis

Poruka sa skupa u Bečićima: Svi se nadaju da će krediti pojeftiniti, privredi bi to dobrodošlo

Privredni rast u evrozoni ove godine biće skroman

Izvor: K1info/rts.rs

Autor: Milena Gačević

15/06/2024 > 19:33

podeli vest:

Poruka sa skupa u Bečićima: Svi se nadaju da će krediti pojeftiniti, privredi bi to dobrodošlo
Foto: Unsplash.com


Pre nekoliko dana Evropska centralna banka je, posle više godina konstantnog poskupljenja novca, snizila osnovne kamate na evre. Juče je to uradila i Narodna banka, takođe za 0,25 procentnih poena, na dugove u dinarima. I učesnici regionalnog Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima ocenjuju da inflacija usporava i da je vreme da se pogura rast privrede pojeftinjenjem novca.

Rast cena u našoj zemlji u maju je usporen na ciljanu brzinu 3 +/- 1,5 odsto, tačnije na 4,5 odsto na godišnjem nivou. Nastaviće da usporava na 3 procenta početkom naredne godine, procenjuje Narodna banka Srbije.

I na globalnom nivou inflacija usporava dovoljno da se krene u smanjenje osnovnih kamata što će i građanima i privredi omogućiti da se jeftinije zadužuju.

"Narodna banka Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore na strani i ponude i tražnje i od toga će zavisiti buduće odluke monetarne politike", saopštava NBS.

Smanjenju inflacije najviše je doprinelo pojeftinjenje hrane, mirovanje cene struje i gasa u ovoj godini. Bila bi i niža da u maju nisu porasle akcize na duvan upravo zbog usklađivanja sa inflacijom.

- Mi ne očekujemo nikakve nove korekcije u smislu poreskih stopa, samo one koje su definisane zakonom o akcizama, odnosno vezane za akcizni kalendar. Važno je napomenuti da su prihodi od poreza i akciza na duvan gotovo 9 odsto prihoda u budžet. Prošle godine to je bilo 165,5 milijardi dinara, ove godine očekujemo i više - kaže Goran Pekez iz Japan tobaka.

Centralne banke su podizale kamate da bi suzbile inflaciju. Postigle su cilj i sada je vreme za infuziju privredi pojeftinjenjem kredita.

Veći porast BDP-a Srbije od očekivanog

Statistika registruje veći rast BDP-a Srbije u prva tri meseca od očekivanog – 4,7 odsto, a pogurale su ga usluge, industrija i građevinarstvo. I do kraja godine srpska ekonomija rašće brže od drugih u regionu, gde će u proseku rast biti 3,2 odsto.

- Srbiji jako dobro ide – javne investicije su prošle godine bile 20 odsto BDP-a, ali treba podstaći privatna ulaganja. Prosečan rast u regionu u protekle dve decenije bio je 3-4 procenta, u Srbiji u nekim godinama i veći, to je za poštovanje, rezultat nedostižan u mojoj zemlji. Ali ako gledamo životni standard, tim tempom nivo Evropske unije dostići ćete za 4-5 decenija, a uz rast od 6-7 procenta za upola manje vremena - ukazuje Nikola Pontara, šef Kancelarije SB za Srbiju.

Složeno i nezivesno najčešće su izgovarane reči na regionalnom finansijskom samitu, pre svega zbog usporenog rasta u evrozoni koji će ove godine biti svega 0,7 odsto. Tu su i rizici na koje posebno države regiona ne mogu da utiču – ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, tenzije na Korejskom poluostrvu, trgovinski rat Amerike i Kine, klimatske promene. Ali reforme su ono što može da se uradi, kažu u MMF-u.

- Neke države u regionu su se oporavile i idu dobrim stopama rasta, ali ima i dosta problema sličnih u svim državama. Za dugoročan, održiv rast, neophodno je podstaći investicije i poboljšati upravljanje ulaganjima. I dalje je udeo neformalnog sektora odnosno sive zone veliki u odnosu na razvijene zemlje, a to usporava rast, produktivnost i konkurentnost. Treba jačati saradnju, trgovinske veze u regionu i sa EU i ulagati u zelenu energiju - ističe šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Sebastijan Sosa.

Ono o čemu se na Samitu nije govorilo, a jeste bilo upadljivo je odsustvo srpskih zvaničnika. Na marginama tumačenje jedno – razlog su narušeni politički odnosi u regionu zbog glasanja u UN za Rezoluciju o Srebrenici, posebno Crne Gore.

Ostavite komentar