Voće i povrće na terenu KONTROLIŠE 134 INSPEKTORA, a 200.000 poljoprivrednika čeka OBUKU

Pre nekoliko dana su sa hrvatske granice, a zbog prisustva pesticida hloropirifosa, vraćene breskve iz Srbije, a u toku je njihova analiza. Preparati s tom supstancom zabranjeni su u Evropskoj uniji i kod nas od kraja 2022. godine, ali se i dalje koriste, najčešće iz zaliha, ali i sa crnog tržišta.

Međutim, nedozvoljene supstance države mogu da uvezu u uslovima nepredvidivih opasnosti koje nije moguće suzbiti registrovanim preparatima, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Država jeste dozvolila interventan uvoz hloropirifosa, ali samo za zaštitu šećerne repe. Ako se ustanovi da je insekticid završio i u proizvodnji drugih kultura, biće pokrenuta krivična odgovornost. Dodaju, građani nemaju razloga za bojazan. I domaće i uvozno voće i povrće pod redovnom su kontrolom.

- Kada govorimo o proizvođačima, kontrolu sprovodi fitosanitarna inspekcija, a uzorke u supermarketima uzima poljoprivredna inspekcija - rekao je za RTS Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

On napominje da je u planu zapošljavanje novih inspektora kako bi se pojačala fleksibilnost i mogućnost da se odgovori na sve zahteve.

Trenutno ih je na terenu 134, a bezbednost hrane kontroliše se i digitalno, analizom rizika. Sa članicama Evropske unije delimo informacije o rizičnim pošiljkama.

- Više niko neće da jede neke male breskve, male šljive. Da bi to sve bilo idealno i lepo i da bude dosta, to sve mora da se štiti - od konzervanasa, preko pesticida, herbicida i tako smo došli u situaciju da je pre 15 godina počela malo da se gubi kontrola i da se uvode vrlo strogi propisi. Izbačeni su mnogi pesticidi i stavljeni van upotrebe - rekao je Stevan Blagojević, direktor Instituta za fizičku hemiju.

Hloropirifos je zabranjen, jer je toksičan i utiče na gene

- Kada se neke aktivne materije povuku iz prometa i zabrane u nekim zemljama, one još uvek postoje u zalihama koje trebaju da se potroše i to proizvođači koriste, tako da nekada ne ispoštuju dozu, ne ispoštuju koncentraciju, ne ispoštuju optimalan rok primene i kada se urade analize iz njihovih voćnjaka dođe do ovakvih situacija - rekao je Darko Jevremović, direktor instituta za voćarstvo iz Čačka.

Stručnjaci rešenje vide u obukama za poljoprivrednike, propisane su zakonom 2019. godine, ali su odložene zbog korone.

- Mi cenimo da oko 200.000 njih treba da prođe obuku. Očekujemo da do kraja godine usvojimo pravilnik, da krenemo. Angažovali smo i naučne institucije i poljoprivredne službe da što pre obučimo taj veliki broj ljudi, da dobiju sertifikat koji će da im služi kao ulaznica, onosno dozvola za kupovinu sredstava za zaštitu bilja - rekao je Nebojša Milosavljević.

U protekloj godini sa naše granice, zbog neispravnosti, vraćeno je 40 pošiljki hrane.

Ostavite komentar