Srbija ima solidne količine PŠENICE za IZVOZ, ali je savet da se tek TREĆINA proda pre žetve u julu

Srbija u zalihama žita za izvoz ima oko 800.000 tona, čime svakako neće dostići rekordni izvoz pšenice, čemu će doprineti cena na domaćem tržištu koja je viša u odnosu na Ukrajinu i Rusiju, rekla je direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović.

Kako je za Tanjug izjavila, što se zaliha tiče, Srbija nikada neće imati nestašice žita, jer je samodovoljna, a prošle godine ostvaren je dobar rod pšenice, nešto preko 3,2 miliona tona.

- Viškova za izvoz imamo nešto preko 800.000 tona, što je nešto manje nego u godinama kada je izvoz bio rekordan, gde smo izvozili milion tona pšenice čak i više od toga i nešto preko tri miliona tona kukuruza - izjavila je Savović.

Domaće tržište na mesečnom nivou troši oko 150.000 tona, što čini oko 1,8 miliona tona godišnje maksimalne potrošnje. Srbija je, podseća, preko 600.000 tona pšenice i brašna preračunatog na zrno izvezla u periodu od početka jula 2022. do kraja februara.

Na pitanje gde se najviše izvozi pšenica, ona je rekla da naše zalihe se prodaju na tržište zemalja regiona, uključujući Italiju i Albaniju, dok Srbija plasira više od 600.000 tona robe pod uslovom da je naša cena konkurentna.

- Naše glavno tržište godinama unazad bile su zemlje Azije poput Kine i Južne Koreje, kao i zemlje Bliskog i Dalekog istoka i zemlje severna Afrike, ali mi nismo u mogućnosti da prodajemo direktno pošto Srbija nema morsku luku, dok glavna luka za pretovar naših žitarica je rumunska luka Konstanca - rekla je Savović.

Ona je istakla posmatrajući geopolitičke okolnosti, najprimereniji savet po pitanju  prodaje žita je da se trećina pšenice prodaje pre žetve žitaricama, druga trećina da se prodaje tokom žetve i da se preostala trećina, kao i najveće količine čuvaju posle žetve. 

- Izvoz može u svakom trenutku da se pokrene, što se i trenutno u određenim količinama i dešava, ali zavisi svakako o toga koliko je naša cena konkurentna bugarskoj, mađarskoj i rumunskoj pšenici, kao i ruskoj i ukrajinskoj što ne možemo da izbegnemo dokle god je na snazi sporazum o transportu žitarica crnomorskim koridorom, kojim se obezbeđuje izvoz ukrajinske pšenice iz svih ukrajinskih luka na Crnom moru - izjavila je ona.

Savović je istakla da je cena pšenice prošle nedelje bila 23,5 dinara po kilogramu, što ne predstavlja laku situaciju za domaće proizvođače, imajući u vidu i to da Rusija do nove žetve ima u planu da izveze još 10 do 12 miliona tona pšenice, između ostalog će rezultirati padom cene početkom sledeće nedelje, ali sve zavisi i od kretanja na berzi.

Direkcija za robne rezerve Rusije u ponedeljak je najavila da će verovatno intervenisati kupovinom nekih većih količina /žitarica/ na domaćem tržitštu kako bi pomogli proizvođačima i kako bi uticala na rast cena na domaćem i svetskom tržištu. 

S obzirom na to da je bila suša u protekle dve godine naši proizvođači kukurza i soje imali su izuzetno devastirajući rod, čime je opao i kvalitet kukuruza. 

Suša lane uticala na rod kukuruza

- Prošle godine ostvaren je rod kukuruza 4,65 miliona tona, dok je naša rekordna proizvodnja zabeležena na osam miliona tona. Na početku tržišne godine imali smo i zalihe nešto manje od 400.000 tona kukurza, ali zbog ograničenja, izvoz kukurza zbog malog roda i zbog problema sa kvalitetom je izuzetno simboličan - istakla je ona.

Foto: Shutterstock

- Od prvog oktobra 2022. do kraja februara izvezeno je jedva 270.000 tona kukuruza, što znači da u ovom trenutku sa kompletno pokrivenim domaćim potrebama sve do nove žetve kukuruza koji još nije ni zasejan, to jest do 1. oktobra ove godine, mi imamo viškova za izvoz i prenesene zalihe od oko 600.000 tona, ali istovremeno imamo i velike probleme sa kvalitetom, zbog čega ga je izuzetno teško izvesti - napominje sagovornica Tanjuga.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar