Samo nam je ovo TREBALO: KAMATE ponovo SKOČILE

Narodna banka Srbije (NBS) je za 25 baznih poena, podigla referntnu kamatnu stopu, na nivo od 5,75 odsto. Stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,50 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na 7 procenata.

U saopštenju NBS se navodi da je pri donošenju ovakve odluke, Izvršni odbor imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji se mogu prenositi putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje.

- Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope - navodi se u saopštenju NBS.

To je 12. povećanje referentne kamate od aprila prošle godine, kada je prvi put povećana za 0,50 odsto sa 1 na 1,50 odsto. U istom iznosu je NBS povećala kamatu i u maju i junu, dok se Izvršni odbor u julu i avgustu odlučio na povećanje od po 0,25 procenata, a potom u septembru za još 0,50 odsto.

Usledilo je povećanje u istom iznosu i tri naredna meseca, dok su se u NBS u januaru i februaru odlučili da uspore tempo podizanja referentne kamate i uvećaju je za 0,25 odsto.

Povećanje referentne kamatne stope se prenosi i na ostale kamatne stope na tržištu, pa to znači dalje poskupljenje kredita i za privredu i za stanovništvo. Dok na kamatne stope kredita indeksirane u evrima utiče prevashodno politika Evropske ventralne banke (ECB), na dinarske kredite utiče kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

Foto: Pixabay.com

Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

Ipak, kako navode, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka.

- Od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu. Opreznost monetarne politike je neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatnije smanji u narednim mesecima i da ne bude kompenzovano rastom ponude iz drugih zemalja OPEC-a, što bi podstaklo rast cene nafte. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još uvek utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja - navode iz NBS.

Oni podsećaju da je inflacija u Srbiji u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4 odsto, a međugodišnje posmatrano 15,8 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora. Dodaju da se dalje oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnose na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.

- Bazna inflacija, merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije - u januaru je iznosila 10,4 odsto međugodišnje, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa - navode u centralnoj banci.

Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, u NBS očekuju da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. Dodaju da bi nakon toga, inflacija trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar