OTIŠLI SMO DA VIDIMO "ČUDO" NA PLANINI OLIMP K1info na magičnom mestu gde kola idu uzbrdo - evo i zbog čega (VIDEO)

Na put smo krenuli rano, iz Leptokarije, malog primorskog grada u kojem se more i planina gotovo dodiruju. Jutro je bilo tiho, vazduh vlažan i slan, a obala još uvek uspavana. Teško je poverovati da se već posle nekoliko kilometara ulazi u potpuno drugačiji pejzaž.

Čim smo skrenuli ka planini Olimp, iza nas je ostalo more, a ispred se otvorio svet gustih šuma, krivudavih puteva i senki koje se spuštaju niz obronke.

Put ka Livitri vodi pravo u srce Olimpa. Asfalt se postepeno penje, savija kroz krivine i prolazi između visokih borova i stenovitih litica. Svetlost se probija kroz krošnje u nepravilnim linijama, a tišina postaje sve izraženija. U kolima smo govorili tiše nego inače, kao da instinktivno osećamo da se nalazimo na mestu koje nosi neku posebnu težinu. Olimp nije samo planina – to je simbol, mit, ideja prostora u kojem su, prema verovanju starih Grka, bogovi posmatrali svet ljudi.

 

 

Livitra se pojavljuje nenametljivo. Nema znakova koji najavljuju čudo, nema gužve ni turističkih sadržaja. Samo deo puta koji izgleda kao još jedna planinska deonica. A upravo tu, prema pričama koje kruže godinama, dešava se nešto neobično. Jedini znak da se ovde dešava nešto drugačije jesu crvena slova, grubo ispisana sprejom direktno na putu – „MP“. Bez strelica, bez dodatnih reči.

Foto: K1info

Zaustavili smo automobil na mestu koje na prvi pogled izgleda kao jasna uzbrdica. Izbacili smo iz brzine i pustili kočnicu. U trenutku kada smo očekivali da kola krenu unazad, dogodilo se suprotno – automobil je počeo sam da se pomera unapred, uzbrdo. Bez ikakvog dodavanja gasa, bez pomoći motora. Kretanje je bilo sporo, ali sasvim jasno i vidljivo.

 

 

Zbunjenost je bila trenutna. Pogled na put govorio je jedno, a ono što se dešavalo drugo. Da bismo proverili da li grešimo, odlučili smo da uradimo još jedan test. Sipala sam sok direktno na asfalt. Umesto da poteče naniže, tečnost je počela polako da se kreće uz put, u istom pravcu kao i automobil. 

U tom trenutku Livitra zaista deluje kao magično mesto. Okruženi smo planinom Olimpom, prostorom koji je vekovima bio sinonim za natprirodno, i svedočimo prizoru koji prkosi našem osećaju za gravitaciju. Nije teško razumeti zašto su se upravo ovakva mesta kroz istoriju vezivala za legende i priče o skrivenim silama.

Ipak, iza ovog fenomena stoji racionalno, naučno objašnjenje.

Reč je o optičkoj iluziji poznatoj kao „gravity hill“. Na ovakvim mestima konfiguracija terena, nagib okolnih brda, linija horizonta i odsustvo jasnih referentnih tačaka varaju ljudsko oko. Put koji deluje kao uzbrdica zapravo ima blagi pad, ali zbog položaja okolnog pejzaža naš mozak pogrešno procenjuje smer nagiba. Automobil se, u stvarnosti, kreće nizbrdo pod dejstvom gravitacije, i isto važi za tečnost koja se izliva po asfaltu.

Foto: K1info

Nema snažnog magnetnog polja koje prkosi zakonima fizike, niti nevidljive sile koje guraju automobile uzbrdo. Postoji samo ljudska percepcija – i njena sklonost da pogreši kada se nađe u neobičnom prostoru. Upravo zbog toga su slična „magnetna brda“ zabeležena širom sveta, od Indije do Sjedinjenih Američkih Država.

Foto: K1info

Ali i kada znamo objašnjenje, doživljaj Livitre ne gubi na snazi. Naprotiv. Ovo mesto nas podseća koliko su naša čula ograničena i koliko lako stvarnost može da nas prevari. A možda je baš u tome prava magija Olimpa – ne u kršenju prirodnih zakona, već u načinu na koji nas tera da preispitamo sopstvenu percepciju sveta.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar