RAK uzima maha u SRBIJI: ONKOLOZI otrivaju da ipak postoji ZNAČAJAN NAPREDAK u lečenju određene grupe KARCINOMA

Prema nedavnim prognozama Svetske zdravstvene organizacije, do 2040. godine očekuje se porast broja obolelih od malignih bolesti za čak 55 posto. Među svim oblicima ovih ozbiljnih oboljenja, rak se izdvaja kao najprostranjenija bolest današnjice, postavljajući pitanje o uzrocima njegove epidemije i najefikasnijim metodama lečenja.

Profesor dr Vladimir Kovčina, objašnjava zašto je rak najrasprostranjenija bolest današnjice, šta je uzrok nastanka i kako ciljana terapija može igrati ključnu ulogu u uništavanju malignih ćelija i čuva zdravo okolno tkivo. Takođe objašnjava i šta je programirano samoubistvo ćelije i da li je apoptoza budućnost lečenja raka?

- Trend porasta karcinoma beleži prosečan godišnji rast od 10 posto, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodni period. Prema rečima onkologa Kovčine, za pet do šest godina možemo očekivati dupliranje broja obolelih u odnosu na prethodni period. Uprkos intenzivnim istraživanjima, uzrok ovog dramatičnog porasta još uvek ostaje nepoznat, stvarajući izazov u pronalaženju efikasnog leka.

Onkolog Kovčina naglašava kompleksnost problema, ističući da univerzalan lek za sve vrste karcinoma verovatno ne postoji. Razlike u incidenciji karcinoma među različitim geografskim područjima dodatno komplikuju situaciju. Na primer, u Africi je značajno manji broj karcinoma digestivnog trakta u poređenju s Evropom, što se povezuje s različitim načinima ishrane – manje mesa i više biljne hrane i žitarica.

Slične varijacije u učestalosti karcinoma primećene su i kod karcinoma dojke, gde Japan ima nižu incidenciju u poređenju s Amerikom. Međutim, preseljenje Japanki u Ameriku dovodi do povećanja učestalosti, što ostaje misterija.

Onkolog Kovčina ističe da teškoća u zaključivanju uzroka ovih razlika može proisteći iz faktora kao što su ishrana ili uticaj sredine, naglašavajući potrebu za daljim istraživanjem kako bismo bolje razumeli ovu kompleksnu dinamiku.

Foto: Tanjug printscreen

Prema istraživanjima SZO-a, u 2040. će biti mnogo više žena koje boluju od kancera, nego muškaraca

- Nije mi jasno zašto bi u budućnosti žene češće oboljevale od karcinoma u odnosu na muškarce. Jedinu presudnu razliku vidim u produžetku životnog veka žena i razlici u srednjem životnom dobu. Pošto je karcinom i dalje bolest koja se češće javlja u starijoj populaciji, pretpostavljam da ova projekcija proizlazi iz činjenice da žene žive duže od muškaraca - izjavljuje onkolog Kovčina, dodajući:

- Važno je naglasiti da broj obolelih ne zavisi direktno od dostupnosti lekova, ali da povećanje broja izlečenih može biti u korist onih koji prođu kroz efikasnije tretmane. Nauka svakodnevno pruža nove uvide u biologiju malignih ćelija, omogućavajući nam da bolje razumemo kako uticati na te ćelije, sprečavajući njihovo razmnožavanje i metastaziranje. Ovo otvara perspektivu većih šansi za izlečenje, naravno, uz uslov da se karcinom otkrije na vreme.

Situacija u Srbiji i dalje alarmantna

- U našoj zemlji, broj rano otkrivenih karcinoma nije zadovoljavajući, a to proizlazi iz nedostatka zdravstvene svesti i neodgovornosti pojedinaca prema vlastitom zdravlju. Kao rezultat, mnogi karcinomi se dijagnostikuju u poodmaklim fazama. Jedan od ključnih izazova je prisutan strah kod ljudi, koji ih sprečava da potraže medicinsku pomoć na vreme. Tokom dve godine pandemije, pristup lekarima je bio ograničen, izuzev u slučajevima vezanim za COVID-19, što je doprinelo dodatnom napredovanju bolesti.

- Paralelno, skrining programi nisu postigli očekivani nivo efikasnosti, budući da se pojedini ljudi nisu odazivali na pozive za pregled, čak ni u slučajevima kada su za određene karcinome organizovani skrininzi. Razmatranje uvođenja sistema porodičnog lekara može biti ključno za unapređenje rane detekcije karcinoma, s obzirom na to da bi takav lekar bio upućen u istoriju zdravlja porodice i motivisao članove porodice da redovno obavljaju preventivne preglede, potičući time rano prepoznavanje potencijalnih zdravstvenih problema - kaže doktor. 

Foto: Pixabay.com

Apoptaza kao budućnost lečenja raka?

- Postoji mnogo bioloških lekova, a istraživanje imunoloških i bioloških lekova, zasnovano na raznim otkrićima o ponašanju malignih ćelija i njihovoj besmrtnosti, predstavlja ključnu oblast. Apoptoza, ili prirodna smrt ćelije, je normalan proces za starenje i odumiranje zdravih ćelija. Međutim, maligne ćelije, koje su besmrtne, ne podležu ovom procesu, što dovodi do neprekidnog razmnožavanja i metastaza, što čini jedan od ključnih faktora u premoći tumora nad našim organizmom. Otkriveno je da postoji genetska komponenta odgovorna za besmrtnost malignih ćelija. Mutacije ovih gena daju ćelijama osobine besmrtnosti i omogućavaju im neprestano razmnožavanje - kaže doktor.

On naglašava da se naučnici trude da razviju biološke lekove koji ciljaju ove mutacije.

- Biološki lekovi, čiji mehanizam delovanja blokira ove gene, pružaju nadu da bismo mogli pronaći efikasan način za borbu protiv malignih bolesti. Maligne ćelije poseduju specifične drajving mutacije koje su odgovorne za rast, razmnožavanje i agresivnost tumora. Naučnici se trude razviti biološke lekove koji ciljaju ove mutacije, s namerom da zaustave dalji rast tumora i spreče razvoj metastaza. Iako postoji nada da će se pronaći efikasan lek, treba napomenuti da maligni tumori mogu značajno varirati, čak i kada potiču od istog tipa tumora kod različitih pacijenata. Stoga, pristup lečenju postaje individualizovan, gde se za svakog pacijenta mora odrediti najefikasnija terapija - kaže doktor i dodaje:

- Jedan od poznatih gena, P53 gen, igra ključnu ulogu u apoptozi. Mutacije ovog gena dovode do blokade apoptoze, ali još uvek nije potpuno razjašnjeno kako možemo ispraviti tu mutaciju. Naučnici sa Stanforda aktivno istražuju načine kako podstaći maligne ćelije da prirodno uđu u apoptozu, slično kao zdrave ćelije koje gube funkciju i odumiru tokom vremena. Ovaj pristup može predstavljati ključno rešenje za karcinome, ukoliko se maligne ćelije mogu uspešno naterati da prirodno odumru, gubeći svoju funkciju i agresivnost tokom vremena.

Foto: Shutterstock

Rak debelog creva

- Ako simptomi traju između 5 i 7 dana, važno je da pacijenti potraže medicinsku pomoć - naglašava Dr. Kovčanin.

Onkolog dr. Vladimir Kovčanin u emisiji "Uranak" na televiziji K1, dodatno ističe značaj napretka u lečenju određene grupe karcinoma, koja ima receptore za imunoterapiju na svojim malignim ćelijama. Iako je imunoterapija najbolja opcija za lečenje, važno je napomenuti da nisu svi pacijenti kandidati za ovu vrstu terapije, budući da mnogi karcinomi ne poseduju ove receptore.

Ostavite komentar