VRELA voda, MEHURIĆI, PARA: Pogledajte kako izgleda NAJOPASNIJE jezero na SVETU, koje je mnoge odvelo u SMRT

Kipuće jezero na karipskom ostrvu Dominika je prirodni fenomen koji nikada nije do kraja objašnjen. Voda u ovom jezeru ključa i ima prosečnu temperaturu od oko 90 stepeni.

Nalazi u Nacionalnom parku Morne Trois Pitons, mestu svetske baštine na ovom ostrvu. Smešteno je na oko 10 kilometara od glavnog grada ostrva Rozo, po njegovoj površini poskakuju mehurići, a cela je okružena gustim oblakom pare. Bukvalno izgleda kao lonac vode koja ključa na šporetu. Jezero je široko između 60 i 70 metara i smatra se drugim najvećim toplim jezerom. Jedino je jezero Friing Pan na Novom Zelandu toplije.

Evropljani su ga otkrili 1870. godine. Dva Engleza koja su radila na Dominici naišla su na njega, a ubrzo posle toga botaničari su dobili zadatak da detaljnije istraže ovaj fenomen. Izmerili su temperature vode i ustanovili da se kreću od 82 do 92 stepena. Ipak, uspeli su da izmere samo na ivicama, pa je temperatura u centru, gde jezero aktivno ključa, do danas nepoznata. Dubina koju su uspeli da izmere je oko 60 metara.

Međutim, dubina i nivo vode u jezeru variraju. Kroz istoriju je zabeleženo da je u jednom trenutku u 19. veku potpuno nestao, da bi se postepeno ponovo punilo ključalom vodom. Jezero se nalazi na dnu velikog basena nalik vrtači. Okružen je kamenim liticama i podseća na bazen.

Danas je poznato da se na dnu jezera zapravo nalazi fumarola, otvor na površini Zemlje iz kojeg se emituju vreli vulkanski gasovi i para. Voda u basenu se nadopunjuje padavinama i dva mala potoka koji se ulivaju u područje, zatim se spušta do magme i zagreva se do tačke ključanja.

POSTOJE BROJNA UPOZORENJA ZBOG OPASNOG JEZERA, ALI NEKI GA I DALJE POSEĆUJU

Oko jezera je postavljen niz upozorenja, uz napomenu da su stene klizave i da bi jedan pogrešan korak mogao da znači smrt. Ne postoji put koji vodi direktno do jezera, ali se organizuju obilasci gde se može videti izdaleka. Staza duga 13 kilometara može se podeliti na tri dela, od kojih svaki traje oko sat vremena.

Prvi deo počinje u Laudatu, duž klisure Titu i završava se kod reke Breakfast, gde planinari mogu piti svežu vodu. Drugi deo vodi duž Morn Nikolsa na nadmorskoj visini od 966 metara, a završava se u Dolini pustoši.

Treći deo je najopasniji. Počinje spuštanjem u Dolinu pustoši, praćeno dugim pešačenjem pored sumpornih izvora i toplih bazena, sve dok se konačno ne stigne do vrha koji gleda na Vrelo jezero.

Naravno, jezero je već odnelo neke ljudske žrtve. Pogibija pešačke grupe zabeležena je početkom 20. veka, kada su se planinari i lokalni vodič ugušili od vulkanskih gasova i pali u jezero u sigurnu smrt. Vazduh na celom području jezera je vreo, sparan i vlažan, sa oštrim mirisom sumpora.

Osim toga, ponekad se formiraju mali gejziri koji prskaju i prskaju, pukotine i rupe, pa čak i sićušni, gotovo nevidljivi mlazovi pare mogu prilično da opeku skočni zglob ili stopalo.

Ostavite komentar