Teoretičari ZAVERE i podsvesne PORUKE u reklamama: STVARNOST ILI FIKCIJA?

Da li ste ikada gledali film i odjednom osetili potrebu da prezalogajite? Ili sedite na sofi i pratite TV program a onda ste dobili neodoljivi poriv za kupovinom?

Ako jeste, možda ste žrtva skrivenih reklamnih poruka.

Zagovornici ove teorije zavere su Vilson Brajan Ki (autor knjige "Subliminal Seduction") i Vens Pakard (autor dela "The Hidden Persuaders"), pri čemu obojica tvrde da su subliminalne (podsvesne) poruke u oglašavanju rasprostranjene i štetne. Iako su knjige izazvale negodovanje javnosti i dovele do saslušanja u FCC-u (Federalnoj komisiji za komunikacije), najveći deo obe knjige je od tada diskreditovan, a otkriveno je da je nekoliko ključnih "studija" efekata podsvesnog oglašavanja lažno.

Tokom 1980-ih, zabrinutost zbog skrivenih poruka proširila se na bendove kao što su Styx i Judas Priest, pri čemu je ovaj drugi bend čak bio tužen 1990. zbog navodnih samoubistava tinejdžera prouzrokovanih podsvesnim porukama (slučaj je odbačen).

Subliminalna mentalna obrada postoji i može se testirati. Ali samo zato što osoba nešto podsvesno percipira (poruku ili reklamu, na primer) znači vrlo malo.

Ne postoji prednost podsvesnog oglašavanja u odnosu na redovno reklamiranje, recimo kada bi se emitovalo nekoliko reklamnih frejmova umesto punih dvadeset sekundi.

Lako je navesti osobu da vidi nešto u deliću sekunde; filmski stvaraoci to rade sve vreme (pogledajte poslednjih nekoliko kadrova u Hičkokovom klasiku "Psiho").

Naterati pojedinca da kupi ili uradi nešto na osnovu tog delića sekunde je sasvim druga stvar.

Ostavite komentar