Guano, PINGVINI, sneg i LED: Kako izgleda ŽIVOT 4 ŽENE na ostrvu veličine FUDBALSKOG TERENA na Južnom polu

Svake godine se bira tim koji će voditi i održavati lokaciju na ostrvu Gaudier od novembra do marta, odnosno tokom leta na južnoj hemisferi. Oko četiri hiljade kandidata prijavilo se za ovu, prvu sezonu posle pandemije kovida, ali samo četvoro je uspelo: Balantajnova, vođa baze Lusi Bruzon, israživačica divljih životinja Mairi Hilton i menadžer prodavnice, Natali Korbet. One su stigle da rade u najudaljenijoj bazi i pošti na svetu.

Pored pošte, na ostrvu se nalazi muzej i prodavnica suvenira. U sezoni 2022/23, ostrvom je prošlo skoro 16.000 posetilaca sa više od 200 brodova, što ovo čini jednim od najprometnijih mesta na "zamrznutom kontinentu".

Da bi stigle one su putovale je oko 13.000 kilometara od Velike Britanije, avionom i brodom, a pripadnici britanske Kraljevske mornarice su im se našli pri ruci i pomogli da otkopaju svoj novi dom u naučnoj bazi Port Lokroj, koji je bio zatrpan nanosom četiri metra dubokog decembarskog snega.

Problem su bili i pingvini, kojih ima svuda. Više od hiljadu Patagonijskih (gentoo) pingvina nastanjuje ovo malo ostrvo, veličine fudbalskog terena, na zapadnoj obali Antarktičkog poluostrva. Od 1944. godine, kada je ovde uspostavljena prva stalna britanska antarktička baza, ona je takođe postala raj za istraživače, naučnike i poslednjih godina turiste.

Iako su ove četiri devojke imale sreću da budu izabrane, nisu nimalo uživale. Pet meseci su morale da dele jednu spavaću sobu. Nisu imale tekuću vodu, internet i imale su vrlo malo slobodnog vremena - samo jedan slobodan dan svake dve nedelje.

- Veoma izazovno, živeti zajedno, a nigde ne možete da pobegnete - rekla je Viki Ingliz, koordinatorka operacija na terenu.

A onda, naravno, tu je i oštar pong pingvina.

- U određenom trenutku sezone sneg pada i nije blato – ali svuda je guano. Guano, jednostavno rečeno, je izmet morskih ptica, a bude ga baš mnogo - rekla je ona.

Hrana je uglavnom konzervisana ili sušena, osim onoga što donesu kruzeri koji ih posećuju. Ovi ekspedicijski brodovi - obično mali brodovi sa 200 putnika, a ne džinovski kruzeri koji se mogu videti u toplim morima. Takođe su im pružali priliku da priušte luksuzni topli tuš.

- Slobodno vreme provodimo spavajući! Zatim šetamo ostrvom, veoma polako da upijemo sve sitnije stvari koje obično ne biste ni primetili, limpe, mahovinu, morske zvezde i kril. Takođe se fotografišemo, čitamo knjige i ćaskamo, slično kao i muškarci koji su živeli u bazi - rekle su one u svom blogu.

Kamila Nikol, izvršna direktorka trasta je rekla da ne postoji recept kada je u pitanju izbor kandidata, potrebna je sposobnost da radite zajedno kao tim, a i vedra narav se podrazumeva.

- Antarktik ne liči ni na jedno drugo mesto na Zemlji. Tako je ogroman, netaknut, čist. Odjednom osetite koliko su ljudi sićušni i nemoćni pred snagom prirode - rekla je Nikol.

Nikol napominje da je poslednjih godina došlo do opadanja populacije pingvina, ali je najteže otkriti uzročnike tog pada. Iako su klimatske promene verovatno najveći pokretač, to se mora pažljivo ispitati i utvrditi da li postoji i dodatni ljudski uticaj.

Turizam na Antarktiku je značajno procvetao u poslednjih nekoliko decenija, ali Nikol ističe da su antarktičke ravnice i dalje veliko područje veće od Velike Britanije. Ne postoje zakonski propisano ograničenje za turizam, dodaje, ali se njime vrlo striktno upravlja preko Međunarodne asocijacije turoperatora na Antarktiku i sistema za izdavanje dozvola Ugovora o Antarktiku.

Postoje pravni kodeksi za sve, od polarne osposobljenosti brodova, preko upravljanja otpadnim vodama do biološke bezbednosti. 

- To je regulisana industrija, ona raste i ove godine očekujemo vrhunsku godinu po broju posetilaca - rekla je ona.

 

Ostavite komentar