Dolmeni Gvadalperala su za Španiju - isto što i Lepenski Vir za Srbiju

Period između 1965. i 1970. godine je veoma važan za arheologe u Srbiji, kada je, zahvaljujući izgradnji hidroelektrane Đerdap I, nađen Lepenski Vir.

Na svu sreću, da do izgradnje hidrocentrale na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri nije došlo, ovo najznačajnije arheološko nalazište ne bi ni bilo otkriveno. Tako su u Španiji, na radost arheologa, presušivanjem veštačkog jezera Valdekanas izronili dolmeni, izuzetno stare kamene grobnice.     

Dolmeni Gvadalperala potopljeni su izgradnjom brane i punjenjem veštačkog jezera 1963. godine tokom vladavine Fransiska Franka, a od tada su samo četiri puta bili delimično vidljivi tokom izuzetno intenzivnih sušnih perioda.

Najgora suša u poslednjih nekoliko decenija izazvala je velike probleme u Španiji, ali je arheolozima donela priliku da prouče drevno praistorijsko kamenje.

Dolmeni Gvadalperala, takođe poznati i kao "Španski Stounhendž“, sastoje se od 150 granitnih stena kružno aranžiranih za koje se veruje da datiraju 5.000 godina pre nove ere.

Potpuno su otkriveni nakon što je nivo vode rezervoara Valdekanas drastično opao na samo 28 odsto kapaciteta.

- Ovo je retka prilika da možemo da im pristupimo - rekao je arheolog Enrike Sediljo sa Univerziteta u Madridu.

Dolmene je otkrio nemački arheolog Hugo Obermajer 1926. godine, a čitav lokalitet potopljen je 1963. godine izgradnjom brane.

 

 

 

Ostavite komentar