NAUČNICI mnogo OKOLIŠAJU: Da li su PRONAĐENI dokazi ORGANSKIH jedinjena POKAZATELJ nekadašnjeg ŽIVOTA NA MARSU?

Rover Perseverance, koji je američka svemirska agencija NASA poslala na Mars, pronašao je dokaze organskih jedinjenja na Crvenoj planeti.

Dokazi su pronađeni u krateru Jezero, ali ne treba brzati sa zaključcima jer čak ni ovo ne garantuje da je na Marsu nekada postojao život. Ova jedinjenja su mogla da se razviju i na nebiološke načine. Međutim, rezultati ukazuju na iznenađujuće složene organske uslove za "ključne gradivne blokove života".

Rover Perseverance istražuje krater Jezero od februara 2021. godine. Istraživači veruju da je u krateru nekada bilo jezero, kao i delta reke koja se ulivala u njega. To je jedan od najverovatnijih regiona koji bi mogao da krije ostatke znakova života na Marsu.

Organski molekuli poput onih koji su uočeni u krateru Jezero sadrže atome ugljenika, a često i vodonika. To su ključne komponente života kakav poznajemo na Zemlji, ali se mogu razviti i nebiološkim putem.

- One su uzbudljiv trag za astrobiolologe, jer se o njima često razmišlja kao o gradivnim blokovima života. Važno je znati da ih mogu stvoriti i procesi koji nisu povezani sa životom kakav poznajemo, tako da organski molekuli nisu dokaz života sami po sebi bez dodatnih dokaza koji se ne mogu objasniti nebiološkim, odnosno abiotičkim procesima - kazao je za Newsweek koautor istraživanja Džozef Razel Holis iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Rover je posmatrao jedinjenja koristeći instrument Scanning Habitable Environments with Raman and Luminescence for Organics and Chemicals (SHERLOC), koji mapira organske molekule i minerale na površini stene. Važno je to što je pronašao organske materijale na svih deset "meta" koje je uočio na dnu kratera.

- Naši rezultati podržavaju zapažanja prethodnih robotskih misija na Marsu, koje ukazuju da je Crvena planeta nekada bila bogata organskim materijalom, jedinjenjima prvenstveno sačinjenim od ugljenika i vodonika, kao i da se deo tog organskog materijala još uvek može otkriti milijardama godina kasnije. Svako otkriće i opažanje nam daje nešto više informacija koje nas približavaju razumevanju istorije Marsa i da li je ova planeta mogla podržavati život u prošlosti - kazao je Razel Holis za Gizmodo.

Sada kada su istraživači posmatrali molekule, trebaće da se podrobnije pogledaju u laboratorijima kako bi izvukli dodatne zaključke o njihovom poreklu.

"Ako se ovi uzorci transportuju u zemaljske laboratorije, u proučavanju se može koristiti raznovrsniji set alata, uključujući i veću prostornu rezoluciju sa mnogo većom specifičnošću i osetljivošću", poručili su autori istraživanja.

Međutim, moraće da se čeka Mars Sample Return (MSR) misija, koja neće biti lansirana sa Zemlje najmanje do kraja 2020-tih. Ipak, čekanje bi trebalo da se isplati.

- Do sada su jedine marsovske stene koje smo mogli proučavati na Zemlji bili meteoriti. Pristup netaknutim stenama sa Marsa, pažljivo skladišćenih i zaštićenih od kontaminacije, biće od neprocenjive vrednosti za planetarnu nauku - istakao je Razel Holis za Newsweek.

Ostavite komentar