Neobični specijaliteti na prazničnu trpezu: Šta jedu Evropljani?

Prazničnoj trpezi niko ne može odoleti, a domaćice se širom sveta trude da na sto iznesu najbolje slane i slatke poslastice.

Međutim, specijaliteti koji će se za Božić naći na stolu  razlikuju se od države do države. Tako se u Srbiji jede svinjetina, Britanci tradicionalno za ovaj praznik uživaju u ćuretini, a Estonci u pačetini!

Pojedini narodi za Božić uživaju i u krajnje neobičnim specijalitetima, bar prema standardima srpske kuhinje.

Smalahove, Norveška

Na zapadu Norveške tradicionalno se za Božić jela "smalahove" - ovčija glava, koja ima komplikovan sistem pripreme. 

Glava se najpre prepolovi i iz nje izvadi mozak, a potom se potapa u vodu na dva dana. Specijalitet se zatim usoljava i dimi, pre nego što se skuva na pari. 

Omiljeni zalogaj za prazničnom trpezom su uši i oči. Smalahove se danas retko jede za praznike, ali se zato priprema za turiste kao posebna atrakcija.

Julbord, Švedska

Što je u Srbiji "meze", a u Francuskoj "šarkuteri", u Švedskoj je "smorgasbord", ali ovaj sistem aranžiranja različitih suhomesnatih i mlečnih delikatesa u toj zemlji ima posebno praznično ime - "julbord". 

Na ovoj dasci se obavezno nalaze jelenske kobasice, marinirane haringe, kao i različiti sirevi, a u samom centru je glazirana šunka.

Foto: Shutterstock

Panj torta, Francuska

"Panj torta" ili "božićni balvan" ("Bûche de Noël") je tradicionalni božićni kolač koji se jede u nekoliko evropskih zemalja.

Umesto da, kao u paganska vremena, za Božić u kuću unose grančice zimzelenog drveća, u slavu sve dužih dana, a kraćih noći, savremeni Evropljani počeli su da pripremaju rolat u obliku debla drveta, punjen različitim kremovima i prekriven marcipanom. 

Gozba sedam riba, Italija

U većinski katoličkoj zemlji, proslava verskih praznika se doživljava vrlo ozbiljno, pa se tako u Italiji za Badnje veče servira velika gozba od sedam jela, uglavnom bez mesa. Oni se obično sastoje od ribe i morskih plodova.

Poljski šaran, Poljska

Božić u Poljskoj ne može da prođe bez "poljskog šarana", ribljeg specijaliteta, koji se služi uz boršč ili salatu od kiselog kupusa. Tradicionalno se riba kupuje nekoliko dana pred Božić i živa čuva u velikoj kanti ili kadi, pre nego što završi u rerni.

Posno Badnje veče, Bugarska

Bugarska pravoslavna crkva poštuje gregorijanski kalendar, ali su mnogi običaji slični kao i u drugim crkvama. Badnje veče je i kod njih poslednji dan četrdesetodnevnog posta, pa se služe posna jela - sarma sa pirinčem, pita sa bundevom, ošav (kompot od suvog voća) i badnjački kolač, uglavnom u neparnom broju.

Ukućani obavezno razbijaju ljuske oraha, a prema predanju, kakvo jezgro u njima nađu, takva će im biti i naredna godina.

Ostavite komentar