Kultura > Pozorište

Milena Trobozić Garfild: NAJSREĆNIJA UMETNOST je ona koju SPONZORIŠE DRŽAVA

Ona ističe da su tokom pandemije naši glumci dobijali plate, iako pozorišta nisu radila, dok su u Americi neki morali da rade druge poslove

Izvor: K1info/Tanjug

18/06/2023 > 11:52

podeli vest:

Milena Trobozić Garfild: NAJSREĆNIJA UMETNOST je ona koju SPONZORIŠE DRŽAVA
Foto: Screenshot Tanjug video

Pozorišna i filmska producentkinja Milena Trobozić Garfild kaže da je budućnost umetnosti u živim događajima, poput pozorišta i koncerta, ili knjiga, koji nas spasavaju od "krkljanca" digitalnih sadržaja, dok film ostaje iza, kao spora umetnost 20. veka.

Govoreći o novoj knjizi "Umetnost je naš posao", Trobozić Garfild je rekla Tanjugu da je danas otvoreno pitanje šta je umetnost i neki smatraju da je bitan kontekst, kao kada je jedan umetnik izložio jabuku, koju je posetilac pojeo, a onda je iz prodavnice stavljena na isto mesto druga.

- Zašto je to umetnost? Zato što je postavljena u kontekst muzeja i kao takva ima neku poruku i značenje - navela je Trobozić Garfild, stručnjak u oblasti kulturnog marketinga, književni prevodilac i članica Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu.

Danas se mogu kupiti i umetnička dela koja postoje samo virtuelno, a Trobozić Garfild smatra da sve što se digitalizije i umnožava gubi vrednost, i da zato "najveću vrednost imaju žive umetnosti, koje su umetnosti trenutka".

- Bez obzira da li se igra svake nedelje, to je svaki put druga predstava, jer igraju je živi ljudi i interakcija između glumaca, igrača ili pevača je uvek drugačija. Publika neposredno prisustvuje, taj događaj je ograničen, fokusiran i neponovljiv - napomenula je Trobozić Garfild.

Prema njenim rečima, filmove ili serije više ne gledamo zajedno, svako ih gleda zasebno na svom uređaju, i jedini trenuci kada nešto delimo su predstave i koncerti, i zato sada "prisustvujemo ogromnom bumu živih koncerata".

Dodavši da se nakon brojnih odgledanih predstava ne seća njihovih pojedinosti, Trobozić Garfild je primetila da su joj ostali utisci, doživljaj uzbuđenja, aplauza i zajedničkog ushićenja predstavom.

Vodite decu u pozorište

Ona je ocenila da živi događaj ima "ritualnu i emotivnu vrednost i spasava nas od matriksa, ohlađenog, digitalnog".

- Kad me je neko pitao šta da radimo sa decom, stalno su na telefonima, nemaju fokus, kad dođu u pozorište moraju da isključe telefon. Hoćete da naučite decu da se fokusiraju? Vodite ih u pozorište ili na koncert - istakla je Trobozić Garfild.

Prema njenim rečima i opera je jako uzbudljiva za mlade, i primećuje ih sve više na takvim predstavama, pa će tako njujorška Metropoliten opera sledeću sezonu posvetiti savremenim operskim kompozitorima, uz posebne programe i jeftinije ulaznice za mlađu publiku.

U SAD ulaznice za operu i pozorište su jako skupe, i zbog toga, kako je navela sagovornica Tanjuga, dosta obrazovanih ljudi svoju decu nikad nisu odveli na neku predstavu, u koje se na Brodveju mnogo ulaže, ali se brzo skidaju sa programa ako ne donose novac.

Milena Trobozić Garfild dodala je da se manja američka pozorišta neprekidno bore za donacije, ali isto moraju određen iznos zaraditi od ulaznica, ili od škole glume i baleta, a pri tome nemaju ansambl, samo administraciju, dok glumci stalno idu iz audicije u audiciju.

Foto: Screenshot Tanjug video

Milena Trobozić Garfild u razgovoru sa Aidom Đedović

Ona primećuje da je najsrećnija umetnost koju sponzoriše država, jer ima kontinuitet i sigurnost, što se dobro pokazalo tokom pandemije kada kod nas glumci nisu bili otpušteni i dobijali su plate, iako pozorišta nisu radila, dok su se u Americi neki snalazili radeći druge poslove.

- Kod nas su subvencionisane čak i karte. Naša cena karte nije realna. Imate ogromnu mašineriju, preko 100 ljudi u orkestru, veliki ansambl. Svi su uposleni. Ali kod nas je srećom još uvek pristupačno zato što država ne očekuje da pozorišta zarađuju, ili to nije pitanje broj jedan - navela je Trobozić Garfild.

Zasićenost sadržajima

Ljudima je potrebna vrsta događaja i uzbuđenja u društvu drugih, jer su zasićeni sadržajima, platformama i serijama, pa zato i "Netflix pada", dok u bioskop idu tinejdžeri, a mladima su filmovi predugački, smatra Trobozić Garfild.

- Mislim da ćemo tragati za dubljim sadržajima kao što je knjiga. To je kao neka vrsta terapije, gde učite o ljudskim sudbinama, emocijama i odnosima. Istraživanja pokazuju da samo pet minita čitanja klasične literature jako dobro utiče na psihu i razumevanje drugih - istakla je ona.

Prema njenim rečima, "sada smo u krkljancu od sadržaja, toliko smo bombardovani informacijama", a "većina je đubre", i dešava se da su mnoge stvari neisplative, kao prikazivanje serija na televizijama u SAD.

Stanje na društvenim mrežama vodi u idiotizaciju jer se ne proveravaju informacije, kao nekad u klasičnim medijima, "šire se mišljenja, a ne znanja".

- Svako može da ima svoje mišljenje, ali koja je njegova vrednost? Kad se govori o medijskoj pismenosti, koja je sad jedan od najvažnijih predmeta na fakultetima u Americi, kako da naučite mlade da koriste medije? Kao nekad kad smo ih učili da čitaju slova, tako je sad medijska pismenost vrlo važna - navela je Trobozić Garfild.

Danas se svi bore samo za pažnju, reklamiraju se po društvenim mrežama, tako da je "svaka knjiga remek delo, svaka predstava ima ovacije", i Torbozić Garfild upozorava da "svi viču da bi malo skrenuli pažnju, kao da smo u velikom vašarištu".

- Napisala sam u knjizi. Svi kažu da je procvat kreativnosti zbog interneta. Svako može da piše, niko ne mora da ide kod urednika, kao ranije. Sad su svi sami svoji urednici - upozorava ona.

Prema njenim rečima, danas vrlo malo pisaca može da živi od pisanja, a u Americi samo najveći, dok ostali predaju na fakultetima ili drže javna predavanja.

Foto: Screenshot Tanjug video

Milena Trobozić Garfild u razgovoru sa Aidom Đedović

Trobozić Garfild je rekla da je sada najviše zanima rad u pozorištu, a iako je bila producentkinja uspešnog ostvarenja "Beli beli svet" reditelja Olega Novkovića, sada kaže da je film ne zanima, jer je to "umetnost 20. veka, spor je, za svaki treba četiri godine rada".

- Danas živimo u tako brzim promenama, a film je spor. Za četiri godine taj film može da postane irelevantan. Sve se promeni, a treba da snimate film koji ne prati vreme - zaključila je.

Ostavite komentar