Čuvena JAGODINKA Simonović od pekarke do PROFESORKE: Šekspir je ČOVEK mog ŽIVOTA

Poznata glumica i rediteljka Dragana Varagić aktuelna je sa novom predstavom, kamernom operom "Deca" u Narodnom pozorištu u Beogradu, a specijalno za Tanjug kaže da se nigde u svetu ne izdvaja dovoljno para za pozorište, ni u Kanadi gde je živela, a ni u Srbiji gde živi sada.

Srpska glumica rodom iz Kraljeva ostvarila je zapaženu pozorišnu karijeru u Kanadi, a kod nas se proslavila ulogom zavodnice pekarke Jagodinke Simonović u filmu "Varljivo leto '68" (1984) prema scenariju Gordana Mihića, u režiji Gorana Paskavljevića.

Igrala je u karijeri dosta istorijskih ličnosti, a prva velika uloga bila joj je junakinja Nataša Rostova iz adaptacije romana “Rat i mir” Lava Nikolajeviča Tolstoja, pre 42 godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Premijera je održana 24. juna 1980. godine.

Varagić je otkrila jednu zanimljivost, da je tu ulogu dobila posle premijere predstave "Korešpodencija" Borislava Pekića u pozorištu Atelje 212.

Naime, na prijemu posle premijere je upoznala tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta dramskog pisca Velimira Lukića ("Afera nedužne Anabele"), koji joj je ponudio rolu iz epskog dela "Rat i mir".

- Da nije bilo "Korešpodencije" i te male uloge, ne bi se desila ni Nataša Rostova. Posle toga sam primljena u Narodno pozorište i vodili su o meni računa nadalje - rekla  je nekadašnja prvakinja ovog teatra, gde je dobila  sledeću ulogu, tragičnu junakinju Juliju iz komada "Romeo i Julija" Vilijama Šekspira.

Značila joj je tada mogućnost da gleda izbliza velike dramske umetnike, bardove, glumce i glumice, koji su joj bili važni, da uvidi kako oni doživljavaju scenu. Dobila je priliku da igra sa njima, što za nju predstavlja ogromno bogatstvo.

- Zamislite na istoj sceni Zoran Radmilović, Mira Banjac, Danilo Bata Stojković na sceni Ateljea 212. Tu je bio i Predrag Pepi Laković, bilo je zaista sjajnih glumaca i glumica sa kojima sam radila. Mislim da njima puno dugujem. To nisam shvatala dok nisam otišla u Kanadu - rekla je Dragana Varagić, na početku svoje priče o odlasku u drugu zemlju.

Ipak, Varagić podseća gde joj je tačno počela karijera. Kako kaže bila je studentkinja treće godine na beogradskoj Akademiji.

- Glumu sam započela pred kamerom, dobila sam glavnu žensku ulogu u seriji "Svetozar Marković". Bilo je to snimanje od godinu dana, i tada sam prvi put videla šta znači stalno biti na terenu, svaki dan učiti neki novi tekst, i shvatila sam koji je to ustvari napor. Ali, imala sam sreću da sam radila sa zaista fantastičnim rediteljem Eduardom Edom Galićem. Taj rad pamtim kao nešto veoma dragoceno - rekla je Varagić, u prisećanju na mini seriju "Svetozar Marković" od sedam epizoda, iz 1981. godine, gde je naslovnu ulogu imao Lazar Ristovski.

Foto: screenshot

Slavna dramska umetnica je dalje govorila o aktuelnostima u profesionalnom životu kao što je nova uloga u predstavi “Deca” prema istoimenom romanu-poemi dramske spisateljice i scenaristkinje Milene Marković.

U produkciji beogradskog Narodnog pozorišta, ta kamerna opera od 17 pesama je premijerno izvedena na početku nove sezone 2022/2023, u oktobru 2022, i odmah je izazvala pozitivne reakcije stručne javnosti i publike.

Jedna od najtraženijih i najboljih pozorišnih kompozitorki Irena Popović Dragović debitovala je kao reditelj ovim projektom prema delu koje je osvojilo NIN-ovu nagradu (2022) za najbolji roman godine.

- Irena nam je stalno pričala na probama o nesavršenstvu. Ovde imamo mešavinu glumačkih i operskih glasova i ta kombinacija koju je ona pravila sa nama je ono najzanimljivije. Drugo, tu ima stilski različitih stvari, veoma je eklektična predstava. Nije iz "jedne ruke" - rekla je ona.

- Sve to je Irena vodila nekom svojom velikom snagom, posvećenošću i ljubavlju prema onome što je Milena napisala. Ima nas 17 na sceni, glumci i troje operskih pevača, 10 članova orkestra i još 10 njih iz malog hora, i svi smo osećali šta Irena želi da postigne - rekla je Varagić, analizirajući rad na specifičnoj predstavi "Deca".

U toj kamernoj operi, osim Dragane Varagić, igraju i pevaju – Nela Mihailović, Suzana Lukić, Milena Đorđević, Miona Marković, Alekandar Vučković, Bojana Bambić, Vanja Milačić, Bojana Stefanović, Pavle Jerinić, Predrag Miletić, Teodora Sparavalo, Jelena Blagojević, Vladan Matović, kao i operski pevači – Tamara Mitrović, Iskra Sretović i Marko Kostić.

- Toliko nas je na sceni i držati takvu ekipu na okupu sa tolikom ljubavlju i pravom skladu, dovelo je do rezultata da publika posle odgledane predstave želi da ostane sama sa sobom u tišini - primetila je glumica koja se ovim projektom vratila na scenu nekada svog matičnog pozorišta.

Varagić je ocenila da je predstava "Deca" veoma neobična, ne samo za Narodno pozorište, te da je jako važno da se ona pojavila.

Ona se prisetila dok je bila u Kanadi da je prisustvovala razgovorima sa važnim umetničkim direktorima značajnih pozorišta u Holandiji.

Jedan od njih je rekao da je njihova uloga i misija da "vaspitavaju publiku", i da održavaju predstave, inače sa ogromnim budžetima, iako za njih ne postoji veliko interesovanje publike.

Foto: screenshot

Projekte za repertoar on je birao po sebi, svom ukusu, i tako već 10 godina od kako je bio na čelu funkcije umetničkog direktora.

Varagić napominje da je taj direktor pozorišta bio uporan u istrajavanju da svojim izborom "vaspitava publiku".

- Nekada predstava istrči ispred svog vremena. Lepo je kada se komadi igraju po 100 i 150 puta, naravno, ali to ne mora da znači da je predstava kvalitetna. Mi u ovoj profesiji retko kada omašimo u proceni ili prepoznavanju da li je neki projekat dobar i uspešan - rekla je glumica i rediteljka.

Varagić se osvrnula na specijalizaciju o Vilijamu Šekspiru, najvećem dramskom piscu svih vremena kroz istoriju, na Šekspirovom institutu u Stratfordu u Engleskoj, gde je naučila mnogo o pozorištu.

Kako duhovito ume da kaže, a to i svi znaju oko nje - Šekspir je čovek mog života.

Glumica je podsetila da je sa svojih 28 godina otišla u Englesku kada je već nosila ozbiljan repertoar u Narodnom pozorištu, imala je dovoljno iskustva, puno je snimala, ali je opet bila veoma radoznala.

- Bilo je to idealno vreme za mene da tada odem u Englesku. Beskrajno sam zahvalna životnim okolnostima na tom boravku u Engleskoj. Bilo je izuzetno inspirativno. Nisam se nimalo plašila, smatrala sam da će mi to biti veliki zalog da bih igrala na engleskom jeziku kada dođem u Kanadu - rekla je Varagić, koja se seća da je išla na audiciju samo jednom u ovoj zemlji gde je dobila prvu ulogu u pozorištu Toronta.

Varagić ističe da ju je sudbina odvela prvo u Englesku u pravo vreme koja joj je omogućila da ode u Toronto gde joj se desila srećna okolnost, da dobije posao profesora glume.

Kada se prijavila za posao, javio joj se šef katedre koji se namerno nije odmah predstavio, ali joj je udelio kompliment da je veoma dobra glumica, jer ju je već gledao.

Varagić je bila sigurna da je to bilo u pozorištu Toronta, ali je prvi čovek katedre za glumu rekao da ju je zapravo video na festivalu "Sterijino pozorje" u Novom Sadu, u komadu "Je li bilo kneževe večere?" za koji je ona osvojila nagradu za epizodnu ulogu 1992. godine.

Umetnica je predavala glumu na univerzitetima Dalhauzi i Vindzor, a glumu i režiju na Univerzitetu Otava. Ipak, na kraju se iz Kanade vratila u Srbiju.

- Imala sam pre svega jake privatne, porodične razloge da se vratim ovde. Ukratko, moja majka se razbolela i bila je sama. Viđali smo se jednom godišnje, kada ostanem mesec dana u Beogradu i tada sabijemo onih prethodnih 11 meseci koje nismo proveli zajedno. Nisam živela tu 20 godina. Bila sam sigurna da hoću da se vratim i nas dve smo bile zajedno narednih pet godina - rekla je glumica pojedinosti iz ličnog života.

Glumica je onda postala redovni profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu (bivši "Braća Karić"), a odande su je zvali više puta da predaje, u periodu dok je živela u Kanadi.

- Posle pet godina života u Srbiji, želela sam da mi Kanada bude ono što mi je i sada, a to mesto gde mogu da se vratim kao gostujući profesor, da radim, nešto snimim, ili režiram predstave. Tako i dalje idem tamo, na godinu i po ili dve godine, i ta promena mi veoma prija. Ostanem barem osam nedelja koliko mi je potrebno da režiram jednu predstavu, odahnem, vidim kuda ide projekat, i onda se vratim - rekla je ona opisavši proces glumica i rediteljka, dok je u Kanadi.

Trenutno Varagić sprema režiranje drame "R.U.R." češkog pisca Karela Čapeka, o robotima, objavljen 1920. i premijerno izveden 1921. godine.

Varagić ima još jednu noviju predstavu, u pitanju je autorski projekat reditelja Patrika Lazića - "Naš sin", koji se igra u Hartefakt kući u Beogradu (Bulevar despota Stefana br. 7), a osim nje, uloge su poverene Aleksandru Đinđiću (Otac) i Amaru Ćoroviću (Sin).

- Način na koji reaguje publika drame “Naš sin” je nama veoma važan i to je korak koji pomera neke stvari, i ljudi posle predstave imaju potrebu da razmišljaju o toj temi. Tako da i nakon opere "Deca", ipak ima nekog pomaka sa malim koracima. Napravila sam neki ograđeni prostor gde mogu da doprinesem da se nešto menja - rekla je ona. 

- Ne mogu sve da menjam, ali mogu da ogradim taj svoj prostor i onda svako jutro moram da zalijem, oplevim, treba da uđem u novo jutro čista sa verom i nadom da će taj dan da bude veoma značajan. Tako radim svako jutro i imam veru u ljude - rekla je Dragana Varagić za Tanjug.

Dobitinica je više nagrada za glumačka ostvarenja na našim prostorima kao dve godišnje nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu za glumu, Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za najbolje glumačko ostvarenje.

 

 

Ostavite komentar