KLJUČ JE U POŠTOVANJU: Socijalno ugroženi nisu slučaj već ljudi s imenom, pričom, talentom

Dr Marina Vidojević svoj profesionalni vek posvetila je radu u oblasti socijalne zaštite, sa dubokim razumevanjem i posvećenošću potrebama najosetljivijih grupa. Doktorka nauka, sa iskustvom rada i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, već dugo godina sa puno energije i entuzijazma vodi Ustanovu za decu i mlade “Sremčica”. Kroz svoj rad svakodnevno pokazuje da su empatija, dostojanstvo i inkluzija temelj svakog napretka u društvu. O tome je govorila i u nedavno objavljenoj monografiji "Medijska vidljivost socijalnih usluga".

Šta vas je podstaklo da se u monografiji bavite načinom na koji mediji prikazuju socijalno ugrožene grupe?

- Tokom višegodišnjeg rada u sistemu socijalne zaštite, imala sam priliku da izbliza upoznam svakodnevne izazove sa kojima se suočavaju osobe iz socijalno ugroženih kategorija – posebno osobe sa teškoćama u razvoju. U tom kontekstu, uočila sam da se njihov glas u medijskom prostoru nedovoljno čuje, ili se ne osvetljava na način koji bi podstakao razumevanje i podršku. Umesto sadržaja koji informiše i osnažuje, često se ističu naslovi koji pre privlače pažnju nego što podstiču empatiju. Monografija je moj način da ponudim stručni doprinos dijalogu između sistema socijalne zaštite i medija, s ciljem zajedničkog kreiranja prostora koji bolje oslikava živote ovih ljudi.

Kako iz novinarske perspektive definišemo socijalno ugrožene grupe i gde su one najvidljivije a gde gotovo nevidljive u medijskom prostoru?

- Socijalno ugrožene grupe najčešće postaju vidljive u situacijama koje su dramatične – kada se dešava nešto tragično, neobično ili šokantno. S druge strane, kada pripadnici ovih grupa ostvare lični uspeh, pokažu hrabrost ili doprinesu zajednici, ti sadržaji ređe dobijaju pažnju. Važno je da se kao društvo potrudimo da i te pozitivne priče nađu svoje mesto, jer one mogu imati snažan edukativni i motivišući efekat.

Koje su najčešće greške koje se prave u izveštavanju o socijalno ugroženim grupama?

- Izveštavanje o socijalno osetljivim temama zahteve posebnu pažnju i senzibilitet, a to je nešto što se razvija i kroz obrazovanje, i kroz praksu. Verujem da postoji iskrena želja kod većine novinara da doprinesu pozitivnim promenama, i da pomognu u podizanju svesti kada je ova tema u pitanju, ali često nemaju dovoljno vremena, prostora ili podrške da to i sprovedu. Moj cilj nije kritika, već podsticaj da zajedno stvaramo sadržaje koji inspirišu i grade poverenje.

K1info/privatna arhiva

Kako balansirati između informisanja javnosti i poštovanja dostojanstva osoba o kojima se izveštava?

- Ključ je u poštovanju i svesti da svaka osoba o kojoj pišemo ima svoju priču, dostojanstvo i pravo da bude prikazana kao celovita ličnost – ne samo kao neko ko je u teškoj situaciji. Novinari su važni prenosioci stvarnosti, i kada uz profesionalne standarde unesu i empatiju, tada dobijamo sadržaje koji su i informativni i ljudski.

U kojoj meri su novinari svesni stereotipa koje mogu nesvesno preneti u svojim tekstovima ili prilozima?

- Verujem da većina novinara ima dobru nameru, ali s obzirom na kompleksnost tema i ograničenja svakodnevnog rada, i prostora za plasiranje sadržaja, može se desiti da se neki stereotipi prenesu nesvesno. Zato je važno da razgovaramo o tome i da svi učimo – i stručnjaci, i novinari, i čitaoci. Ohrabrujuće je što se u poslednjih nekoliko godina sve više pažnje posvećuje edukaciji i temama etičkog izveštavanja.

Koliko medijsko izveštavanje utiče na oblikovanje javnog mnjenja kada je reč o socijalno ugroženim grupama?

- Mediji imaju izuzetan potencijal da oblikuju javno mnjenje. Na primer, bez podrške medija, mnogi ne bi ni znali da su korisnici Ustanove za decu i mlade „Sremčica“ učestvovali na filmskom festivalu u Veneciji. Dobra priča, kada se ponovi i proširi, postaje snažna poruka koja menja perspektive. Upravo u tome leži moć i odgovornost novinarstva.

Može li jedan novinarski tekst ili prilog napraviti stvarnu razliku u životima ovih ljudi?

- Apsolutno verujem da može. Imala sam prilike da vidim koliko znači kada se neko iz socijalno ugroženih grupa prepozna u medijima – ne kao „slučaj“, već kao osoba koja ima ime, priču, talenat. To im daje osećaj pripadnosti i potvrdu da su važni. Pozivam novinare da nas posete i sami se uvere koliko to može da znači.

Gde je granica između profesionalnog izveštavanja i eksploatacije tuđih životnih okolnosti radi čitanosti i gledanosti?

- To je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom novinarstvu. Granica se povlači tamo gde prestaje poštovanje prema osobi i gde se priča koristi više za senzaciju nego za informaciju ili promenu. Profesionalno izveštavanje ne isključuje emociju – naprotiv, emocija je često put ka razumevanju, ali ona mora biti u službi istine i dostojanstva.

Kako vidite ulogu novinara u društvenoj inkluziji kroz medijsko izveštavanje u budućnosti?

- Vidim je kao izuzetno važnu. Novinari imaju kapacitet da pomere granice razumevanja i osvetle teme koje često ostaju na margini. U vremenu kada su informacije svuda oko nas, najvažnija vrednost postaće – odgovornost. Nadam se da će ova monografija doprineti razumevanju izazova, ali i potencijala, i da će inspirisati one koji svakodnevno oblikuju javni diskurs da svojim radom doprinesu inkluzivnijem društvu.

Kome je namenjena monografija?

- Monografija će koristiri sigurno stručnjacima u oblasti socijalne zaštite, donosiocima odluka i svima onima koji su zainteresovani za ovu temu. Tu se nalaze sveobuhvatni prilaz usluga socijalne zaštite, zakonski okviri, trenutno stanje i izazovi ali nudi i jedan predlog rešenja, odnosno viziju kako se izboriti sa poteškoćama današnjice.
 

Ostavite komentar