STEVAN SUBIĆ OTKRIVA ZA K1INFO: Radio sam Supermena i Betmena, ali moje najznačajnije delo tek dolazi!

Srpski strip umetnik Stevan Subić godinama gradi prepoznatljiv autorski izraz na domaćoj i međunarodnoj sceni, sarađujući sa nekim od najznačajnijih izdavača savremenog stripa. Njegov rad obuhvata projekte u Italiji, Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, dok je domaćoj publici među poslednjima predstavljen kroz izdanje Betmen: Pun mesec.

Subićev pristup stripu daleko prevazilazi klasično razumevanje vizuelnog pripovedanja — u njegovim radovima prepliću se mitološki motivi, filozofska promišljanja i snažan autorski pečat, često inspirisan narodnom tradicijom i kulturnim nasleđem. U razgovoru za K1info govori o ulozi umetnosti u savremenom svetu, odnosu prema velikim pop-kulturnim ikonama, ali i otkriva da trenutno radi na novom projektu koji smatra najznačajnijim u svojoj karijeri do sada.

instagram / Stevan Subić

 

1. Živimo u vremenu ubrzanih promena, preopterećenosti informacijama i stalnog osećaja nesigurnosti. Da li je, po Vašem mišljenju, ovo dobar trenutak za bavljenje umetnošću – posebno za autore koji tek započinju svoj put?

Moramo na ovom mestu napraviti jednu malu razliku između umetnosti koja se proizvodi za novac, i umetnosti koja je stvaralaštvo. Prvo je, nažalost, korporativni alat u koji se stvaralac pretvara sledeći očekivanja i budžete svojih poslodavaca, najčešće lišeno dubine i supstancijalnosti, a drugi je život u istini, sa integritetom i odgovornošću pred samim sobom da Bogom dani dar, podeliš sa ljudima neštedeći se. Danas je veoma neizvesno i teško baviti se umetnošću profesionalno, kao početnik naročito, međutim istovremeno i toliko jednostavno i otvorenog puta, jer stvaralac bez očekivanja od korporativnih tokova, uistinu stvara svoju istinu. Takva, kao i ljubav, biva prepoznata brzo od strane publike, kada nastaje posebna konekcija na kojoj umetnost prodire u večnost. Danas, kreativni duhovi moraju istupati smelije nego ikada ranije u svojim životima, ne žudeći za materijalnim priznanjem već deleći svoje darove, svoje ideje i nadahnuća sa svetom oko sebe. Zakoraćili smo u nestabilnu epohu, gde svedočimo plamenu koji guta staro dok novom poretku ne naziremo ni klicu. Sada je vreme za ideje, za njihovo gomilanje i zbijanje u jedan materijal od duha, u kome će se roditi ono sto će živeti naši potomci. Ćutati danas, a imati šta reći, je grešiti prema svom daru.

2. Vaš opus obuhvata rad na domaćoj i svetskoj sceni, od autorskih projekata do rada na velikim franšizama. Kada pogledate unazad, da li vidite jasnu liniju razvoja sopstvenog izraza ili su Vas različiti projekti menjali iznutra, često i neočekivano?

Sasvim sigurno da ta linija postoji, međutim meni nije lako da je orobim rečima. Stvarao sam naslove u Italiji, Francuskoj i USA, radeći sa brojnim scenaristima, urednicima, što je sasvim jasno razvilo i određen odnos prema radu i ovoj umetnosti, međutim u mom slučaju je rad na samom sebi kroz ranu mladost uistinu doprineo najviše ovome što se danas može nazvati mojom umetnošću. Puno sam vremena provodio u pozorištima, bioskopima, na izložbama, koncertima, gradeći ličnu biblioteku stotinama naslova koji su obeležili moje odrastanje i svakodnevnicu a među kojima najmanje ima stripova. U osnovi mog izraza se ne nalazi tehnika ili izolovan unapređen stil, već misao. Ideja koja krči sebi put u materijalnu realnost alatima koje sama za sebe probere, koji gotovo nikada nisu isti. Kao vajar, koji porađa svoje delo, osetivši da je ono gotovo, tek kada mu se kao živo, obrati svojom punoćom pred njim.

instagram / Stevan Subić

 

3. Poslednje Vaše izdanje koje je objavljeno kod nas je Betmen: Pun mesec, povodom kog sam radio recenziju za portal K1info. Kako danas gledate na taj projekat – šta Vam je u radu na njemu bilo najizazovnije, a šta najličnije?

Vizuelnoj umentnosti se može pristupiti i kao rešavanju konkretnih i apstraktnih problema, vizuelnih i simboličkih izazova. Svaka naredna strana je novi, nemali izazov, najpre jer na praznom parčetu hartije vi podižete svetove iz ničega. Udahnjujete živote ljudima koji su potekli iz vaših misli, njihove prirode, životi, ambijenti u kojima se kreću, arhitekture, predeli, kostimi koje imaju, sve to su mali koraci ka stvaranju jedne strane stripa. Kada radite na, bezpremca, najpopularnijem heroju današnjice, i rad na ovim malim koracima postaje još izazovniji i zahtevniji. Vaša rešenja od sitnih detalja u uglovima prizora pa do konačnih tabli stripa, gotovih scena, odlaze u najmnogoljudniju svetsku publiku, odmah. U početku je važno navići se na taj publicitet i znati da sve što živi svoju istinu, i iskrenost u umetniku ka samom sebi kao i ka njegovom delu, ipak će steći prijatelje bez obzira šta bilo ko mislio ili cinio povodom toga. Bez obzira gde na svetu vaše delo našlo svoj dom.

4. Rad na liku poput Betmena nosi snažno nasleđe i velika očekivanja publike. Koliko ste tokom rada bili vezani za postojeći kanon, a koliko ste sebi dopuštali autorsku slobodu u atmosferi, kadriranju i tumačenju lika?

Svaki arhetip ima svoje konture, neke margine značenja i elemenata koji ga čine autentičnim, time što jeste. Sa tim gradivnim opekama koje čine taj karakter, ne sme se previše poigravati, jer publika koja ima naročit i blizak odnos sa tim arhetipom to odmah uočava i ne gleda dobrim okom, čak i veoma uspele adaptacije i intervencije isprva su bile na veliki rizik učinjene. Odstupanje je poželjno, jer tako i arhetipovi rastu, razvijaju se u skladu sa protokom vremena i smenama generacija kojima se obraća, ali u svojoj srži on ima iskru sa svog početka, taj dramaturški ili umetnički kod, koji je uspeo i osvetlio tolike duše kroz duge decenije života na policama i u mašti čitalaca. Rečju, balans između inovacija i te iskre u korenu, je poželjan i to je ono za čime ja tragam u svakom svom narednom susretu sa nekim od arhetipova svetske pop kulture.

5. U Vašim radovima često se prepoznaju elementi srpske epike – arhetipski junaci, osećaj tragičnosti i sudbinskog toka. Ranije ste govorili o uticaju Veselina Čajkanovića. Koliko su mit, narodna tradicija i takvi misaoni okviri i danas aktivan izvor inspiracije u savremenom stripu?

Ne može se očekivati ništa od budućnosti bez odnosa prema prošlosti. Mi smo svi posledice delovanja, činjenja naših predaka, direktno i posredno. Naši stavovi, naši potencijali žive kao suma borbi hiljada generacija pre nas koji su svoje živote držali nad vodom, hodajući vremenima u kojima glava nije vredela ništa, i opstajali su verujući u silu i snagu kulture onih od kojih su nastali, njihovih predaka. Svaka naredna generacija toliko visoko može da se vine, koliko su visoka ramena generacija pre njih na kojima stoje osvajajući nebo idejama, znanjem, stvaralaštvom. Tako je i sa nama. To nije nešto što možete izabrati da vas vodi, tada ste neiskreni, neupućeni i plitak je taj koren da bi na njemu nicale ideje od značaja. Kada se usaglasite sa onime što ste, i ponosno stojite na ramenima onih pre vas, tada, dati glas svojoj prošlosti pred publikom sveta, postaje vaša odgovornost. Vaš blagoslov i vaša misija. Zašto? Da bi generacija nakon vas, stajala na vašim ramenima, ponosno i potentno da načini još veće i punije iskorake od vas, i svih života u nizu koji njemu ili njoj prethode.

6. Da li umetnost, po Vašem mišljenju, doživljavate pre svega kao lični čin izraza onoga što umetnik nosi u sebi, ili kao način da se svet oko nas oplemeni i dobije dublji smisao?

To su lice i naličje istog novčića. Ne traba se zanositi da lična umetnost, filozofija i odnos ka vrednostima može biti i opštedruštvena, nacionalna jer to su retki slučajevi u istoriji umetnosti, a ako unesemo i poseban kriterijum da ta umetnost ne bude prop art niti režimska artikulacija društvene pažnje, tada je broj takvih primera još manji. Dakle, umetnik je pojedinac sa svojim jedinstvenim sklopom potencijala kojim večito traga, nastoji da usmerivši svoju životnu silu u jednu tačku društvenog kretanja, u određenom vremenskom trajanju, polaže svoj glas i svoju misao u njoj, nadajući se dobru koje to može da proizvede za kolektivno. Radeći to svakodnevno, tokom svog boravka pod suncem.

instagram / Stevan Subić

 

7. Koliko Vas tokom rada inspirišu oblasti van stripa – mitologija, filozofija, teorija i književnost – i da li se to znanje svesno ugrađuje u Vaš rad ili se pojavljuje intuitivno?

Inspiracija nema konkretan pokretač, ona je svuda u prostoru oko nas i sasvim je nepredvidiva. Ponekad se i sam umetnik zapita zbog čega baš to rešenje i odakle ono tačno dolazi? Svremena na vreme, od nekuda se u svesti probiju neke celine, već gotove misli i ideje, spremne da ih oživite u svom radu, uklopivši se toliko skladno, da bi se mogla matematički sračunati ta perfektna usklađenost. Takve ideje probivši se mimo svesne pažnje, usmerene koncentracije, zapravo su podrska u iskrenosti vaseg stvaranja koja se crpi iz bogate baze vaseg životnog iskustva, obrazovanja, te što je ta baza veća i ispunjenija motivima koje iskreno osećate i divite im se, tako i ta podrška sa ne znanog mesta biva preciznija, doslednija i otvorenija. Treba razviti poštovanje prema tome da u životu nije potrebno sve racionalizovati. Nešto što živi u nama i sa nama, tu je za nas. Ako otvorimo svoje srce, i um sledi taj pravac.

8. Nakon niza značajnih projekata, prirodno se nameće pitanje: šta publika može novo da očekuje od Vas u narednom periodu? Da li Vas više privlače novi autorski projekti ili dalji rad u okviru velikih izdavačkih kuća?

Prošle godine su mi izašle priče koje sam pisao za najuglednije svetske izdavače, i magazine, poput Supermena za DC Komiks, ili priče za legendrni Metal Hurlant objavljene u specijalnom izdanju kojim je taj antologisjki magazin obeležio svojih prvih 50 godina postojanja, što je istinska čast obzirom da je taj časopis reformisao i menjao strip kao nijedan drugi časopis u istoriji ovog medija. Nastavljajući tim pravcem, pišem nekoliko novih priča, takođe za vodeće izdavače, među kojima se nalazi jedan naslov za koji slobodno već sada mogu reći da je najvažniji naslov u mom dosadašnjem stvaralaštvu. Radim naslovne strane za nekoliko izdavačkih kuća u Americi, a ono što ću da podelim sa našim čitaocima, počinjem sa radom na novom Francuskom albumu sa jednim od mojih omiljenih Evropskih scenarista i vodećim Evropskim izdavačem. Dakle, radim na svojim novim pričama i sarađujem sa izdavačkim kućama sa kojima imam živu i plodnu saradnju godinama u nazad.

instagram / Stevan Subić

 

9. Zamislimo da ste profesor u školi i da imate priliku da strip uvedete kao obaveznu lektiru. Koje biste stripove izabrali i zbog čega – i šta biste želeli da mladi čitaoci iz njih ponesu?

Nimalo naivno pitanje i odgovor ne može biti uprošćen na nekoliko naslova obzirom na takvu produkciju globalnog stripa i još važnije, njegovog legata kroz remek-dela ranijih generacija. Taj kurikulum bi morao da odgovori na potrebe naše kulture, da je u saglasnosti sa onime u šta mi kao narod istorijski i tradicioalno ulažemo naše nade, nastojanja i divljenja, takođe i da usmeri pažnju mladih ka spolja i ka napred. Da li taj naslov edukuje likovnošću, poput dela Moebijusa? Ili možda dramaturgijom i snagom duha jednog slobodarskog ideala kakav je živeo German Hektor Ojsteheld? Komunicira li on i opominje, edukuje čitaoce sa sveprisutnim upozorenjem na budnost, poput Mausa? Jeli to mašta i fantastika koja pronosi misao čitaoca svetovima koji trajno menjaju odnos prema snu, kreativnosti i shvatanju ograničenja, kao što to čine Fleš Gordon, princ Valijant, mali Nemo? Možemo ovako, u nedogled. Voleo bih iskreno, da takav jedan program, nekada i bude sačinjen i primenjen. Svet koji bi iz njega nastao, verujem da bi bio za jedan korak bliži boljem svetu od ovoga u kome živimo.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar