Detaljan PRIKAZ originala: 3D model ODORE Svetog kneza Lazara u Muzeju SPC

Upravnik Muzeja Sprske pravoslavne crkve Jerej Vladimir Radovanović izjavio je za Tanjug da digitalna rekonstrukcija, odnosno 3D model svečane odore Svetog kneza Lazara Hrebeljanovića, koja se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, pruža originalan i detaljan prikaz kako je ona izgledala u svom izvornom obliku.

Kako objašnjava, odora Kneza Lazara nije sačuvana u svom izvornom obliku i ima nedostajajuće delove, zbog čega je Muzej SPC želeo da savremenim vidom prezentacije pruži mogućnost posetiocima potpuni doživljaj kako je ona prvobitno izgledala.

- U prvom smislu smo krenuli sa jednim kapitalnim izdanjem, našom knjigom Srpska srednjovekovna vladarska i vlasteoska odeća, gde smo rekonstruisali brojne portrete i odeću na tim portretima. Na kraju kao vrhunac tog našeg rada, na približavanju našeg srednjeg veka, pogotovo dvora i srednjovekovne vlastele i njihove odeće, predstavili smo jedan od retkih originalnih predmeta odeće koji je sačuvan do danas i na ovaj način prezentovan svim posetiocima - rekao je on.

Radovanović kaže da digitalna rekonstrukcija odore, osim što pruža doživljaj originala, takođe pruža i mogućnost da se predmet očuva i prenese pokolenjima, što je, naglasio je on, imperativ svega.

Digitalna restauracija i izrada 3D modela je, kako navodi, pokrenuta u sklopu ranijeg projekta rekonstrukcije većine odeždi, kako vlastele tako i vladara, i ona je upravo kruna dugogodišnjeg naučno istraživačkog rada.

Napominje da je 3D model od velikog značaja za kulturu i za duhovnost, jer odora Kneza Lazara predstavlja jedan od retkih originalnih predmeta koji je do danas sačuvan.

- Ako samo uzmemo u obzir činjenicu da je on tokom Drugog svetskog rata spašen ispred ustaškog uništavanja, zajedno sa moštima Svetog Kneza Lazara koji su 1942. godine doneseni tokom ratnih zbivanja i tokom okupacije, govori koliko je i u tim teškim trenucima, skoro najtežim za naš narod, bila preokupacija sačuvati i spasiti te predmete - zaključio je Radovanović.

Zamenica upravnika Muzeja Sprske pravoslavne crkve Miljana Matić rekla je danas da odora Kneza Lazara, koja se čuva u četvrtoj sobi stalne postavke Muzeja SPC, danas izgleda kao jedan dvodimenzionalan predmet jer, napominje ona, pri izlaganju u muzeju se moraju poštovati svi mikro klimatski uslovi, ali i uslovi koje propisuju konzervatori o čuvanju takvih predmeta.

Za Tanjug je objasnila da se radi o izuzetno dragocenoj tkanini koja ima zlatovez, i koja na sebi ima vrlo neobične motive, a to su predstave adosiranih lavova, što, ističe ona, ukazuje na činjenicu da je Knez Lazar nesumnjivo morao da učestvuje u odabiru takvog motiva.

Dodaje da ovu tezu svakako potvrđuje činjenica da je na jednom jedinom sačuvanom dugmetu na odori upravo heraldički simbol Kneza Lazara, a to je šlem sa volvejskim rogovima, koji je nedavno pronađen i na izvesnim pečatima koji su iz razdoblja njegove vladavine.

- To jedno jedino malo dugme ima srednji deo koji je izliven od metala ukrašem emajlom višebojnim, i oko njega je zapravo tehnikom veza urađen jedan vrlo lep okvir - objasnila je ona i dodala da se rekonstrukcijom dugmadi ustanovilo da je ovaj predmet imao čak 41 dugme. 

Matićeva kaže da u oviru 3D rekonstukcije koju je Muzej SPC uradio, jedna od njih prikazuje model u boji kakva se može videti u muzeju, a druga prikazuje odoru Svetog kneza Lazara u njenom izvornom vidu, u vladarskom purpuru u crvenoj boji, na kojoj je rekonstruisana celovitost tkanine koja danas nije takva, jer su, kako objašnjava, vernici vekovima uzimali komade jer je ovaj predmet bio u kivotu sa moštima Svetog kneza Lazara. 

Ističe da se pored odore Kneza Lazara, u muzeju nalazi i pohvala Knezu Lazaru dela monahinje Jefimije, odnosno despotice Jelene Mrnjavčević, koji je 1402. godine bio načinjen kao pokrov za odsečenu glavu Kneza Lazara.

- Ti divni stihovi koji se nalaze na površini pokrova, odnosili su se na pohvalu onom ko pod tim pokrovom počiva. Pod pokrovom je počivao Sveti knez Lazar i zaista je divna prilika da na Vidovdan, o tom svetom i velikom prazniku za čitav sprski narod koji obeležava stradanje, mi na neki način vaskrsnemo putem 3D modela jedan život lepote srednjeg veka i vidimo Kneza Lazara ne samo kao vojnika koji u oklopu sa šlemom jaše na konju i bori se, i na žalost podnosi krst stradanja, već i kao jednog izvanrednog velikaša koji se odeva po modi Evrope toga doba - navodi ona.

Kustos Muzeja Srpske pravoslavne crkve Natalija Stokanović rekla je da je odora Kneza Lazara napravljena od svile iz italijanskog grada Luka, koja se zove lambas, i prikazuje jedinstven primer korišćenja italijanske svile u srednjevekovnoj primenjenoj umetnosti, zato što su svi predmeti od tekstila koji su sačuvani, uglavnom rađeni na atlas svili iz Carigrada. 

- Prema pričama monaha iz Vrdnika, odežda sadrži mrlje od krvi Kneza Lazara i 16 ubodnih rana, zbog toga što je Knez Lazar nosio ovu odeždu u boju na Kosovu. Međutim, istraživanja koja smo sproveli poslednjih nekoliko godina su pokazala da je zapravo odežda i starija, dakle da je ona iz vremena treće četvrtine 14. veka, što znači da je on koristio još na svom dvoru tokom ceremonija - izjavila je ona za Tanjug.

Stokanovićeva kaže da se odora našla u Vrdniku, prilikom prenošenja tela Kneza Lazara iz Prištine u Ravanicu, godinu dana posle Kosovske bitke 1389. godine, jer je, ističe ona, verovatno tokom velike ceremonije prenosa moštiju, njegovo netruležno telo bilo obučeno u zlatotkanu porfiru.

Kontuš je, kako je objasnila, vrsta odežde koja se nosila u moravskoj Srbiji, dakle u vreme dinastija Lazarevića i Brankovića, koja je gore malo sužena a onda se zvonasto širi na dole, a takođe su i sami rukavi suženi do lakata, a zatim se šire.

- Što se tiče naše odežde, ona je dobila i rekonstrukciju svih dugmadi koji su postojali na odeždi. Reč je o 41 dugmetu, po 9 na samim rukavima, i istorijski zapisi kažu da su postojali i biseri. Do rekonstrukcije je došlo upravo jer su vernici čupkali delove odežde zbog zdravlja - navodi ona.

Kaže da je odora Kneza Lazara oduvek bila deo istraživanja srednjeg veka, posebno primenjene umetnosti, zbog toga što nije ostalo mnogo predmeta od tekstila iz srednjeg veka, i dodaje da se 3D modelom odore vide neke stvari koje se ne mogu videti golim okom, kao i da je rekonstruisano kako izgleda samo tkanje, kako je izveden srednjovekovni vez, zlatovez i srebrovez, i kako izgleda sama osnova koja je protkana zlatnim i srebrnim nitima.

Ostavite komentar