ZAŠTO NAS DREVNI EGIPAT I DALJE FASCINIRA

Te slike srećemo na filmskim plakatima, nakitu, odeći i koricama knjiga, često i pre nego što saznamo nešto više o civilizaciji iz koje potiču. Malo je istorijskih kultura čiji su motivi toliko prisutni u svakodnevnom životu.

Egipatsku tematiku koriste i slotovi online, kao deo šireg sveta zabave u kojem faraoni, hramovi i skriveno blago imaju prepoznatljivo mesto. Isti motivi pojavljuju se u filmovima, modi i dizajnu. Njihova privlačnost gradila se vekovima, kroz arheološka otkrića, novinske priče i predstave koje su umetnici stvarali o životu uz Nil.

Otkriće koje je obišlo svet

Jedan od najvažnijih trenutaka u toj priči dogodio se u novembru 1922. godine. Tim egipatskih radnika predvođen Hauardom Karterom pronašao je grobnicu Tutankamona u Dolini kraljeva. Bila je sačuvana u stanju kakvo je arheolozima pružilo izuzetan uvid u kraljevski život i pogrebne običaje.

Predmeti iz grobnice ubrzo su postali svetska vest. Zlato, nakit, nameštaj i drugi nalazi davali su javnosti priliku da vidi detalje sveta starog više od tri hiljade godina. Novine su prenosile izveštaje i fotografije, a interesovanje je raslo kako je istraživanje napredovalo.

Tutankamon je vladao relativno kratko, oko devet godina. Ipak, zahvaljujući sačuvanoj grobnici, njegovo ime postalo je poznatije široj publici od imena mnogih vladara koji su ostavili veći politički trag. Način na koji je pronađeno njegovo nasleđe odredio je i način na koji ga danas pamtimo.

Faraoni su uticali i na modu

Interesovanje za Egipat postojalo je mnogo pre Karterovog otkrića. Egipatski motivi već su se pojavljivali u evropskoj umetnosti, nameštaju i arhitekturi. Vest iz Doline kraljeva donela je novi talas oduševljenja, često nazivan egiptomanijom.

Tokom dvadesetih godina prošlog veka skarabeji, hijeroglifi i piramide našli su se na odeći, nakitu i različitim predmetima za dom. Geometrijski oblici i stilizovani ornamenti dobro su se uklapali u art deko, koji je tada oblikovao izgled mnogih enterijera i dekorativnih predmeta.

Muzej Viktorije i Alberta u Londonu čuva večernju jaknu iz 1923. godine kao primer egipatskog uticaja na modu tog perioda. Kasnije kolekcije modnih kuća poput Diora i Balmaina nastavile su da se vraćaju egipatskoj umetnosti i predmetima. Inspiracija se tako prenosila između epoha, svaki put kroz drugačije materijale i krojeve.

Film je grobnicama dodao novu vrstu misterije

Arheološko nalazište pruža mnogo prostora za filmsku priču. Postoje zatvorene prostorije, predmeti čija namena tek treba da se objasni i tragovi ljudi koji su živeli veoma davno. Scenaristi su tim elementima dodavali opasnost, tajne prolaze i natprirodne događaje.

Film „Mumija“ iz 1932. godine, sa Borisom Karlofom, pretvorio je oživljenog egipatskog sveštenika u prepoznatljiv lik filmskog horora. Priča o povratku iz drevne prošlosti pružila je osnovu za brojne kasnije obrade.

Takvi filmovi doprineli su tome da se mumije i grobnice povežu sa strahom i prokletstvima. Ta predstava pripada popularnoj kulturi. Stvarno proučavanje mumifikacije i pogrebnih običaja otkriva drugačija pitanja: kako su Egipćani razumeli telo, smrt i nastavak postojanja posle života.

Simboli se prepoznaju i bez poznavanja istorije

Egipatska umetnost ima izrazito prepoznatljive oblike. Piramida, skarabej ili niz hijeroglifa mogu brzo da odrede izgled plakata, nakita ili ilustracije. Dizajner dobija motive koje publika lako povezuje sa određenim mestom i vremenom.

Njihovo ponavljanje kroz filmove, muzejske izložbe i predmete dodatno je učvrstilo te asocijacije. Čak i kada ne razumemo zapis, hijeroglifi nam sugerišu starost, znanje i nešto što zahteva tumačenje.

U popularnoj kulturi nekoliko takvih znakova često predstavlja čitavu civilizaciju. Zato je zanimljivo pogledati konkretan predmet i saznati njegovu prvobitnu namenu. Poznat ukras tada dobija priču koja je mnogo određenija od opšte predstave o faraonima i blagu.

Tutankamon je zainteresovao i domaću štampu

Otkriće grobnice pratili su i listovi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Izveštaji su počeli da stižu krajem 1922. godine, a interesovanje se nastavilo i tokom narednih decenija.

Istraživanje tadašnje štampe pokazuje koliko su teme bile raznovrsne. Pisalo se o arheološkim nalazima, navodnom faraonskom prokletstvu i modi inspirisanoj Egiptom. Istovremeno su stručnjaci pokušavali da javnosti približe naučna saznanja.

Tako su se i kod domaćih čitalaca susretali istorija, novinarstvo i mašta. Egipat je postajao mesto o kojem se čita, razgovara i razmišlja kao o mogućem odredištu putovanja.

Iza poznatih slika ostaje mnogo toga za otkrivanje

Privlačnost drevnog Egipta počiva i na onome što je sačuvano. Predmeti iz Tutankamonove grobnice uključuju odeću, kozmetiku, stolice, posude i druga svedočanstva svakodnevnog života.

Takvi nalazi približavaju ljude koji inače deluju veoma udaljeno. Uz kraljevske titule i velike spomenike pojavljuju se njihove navike, potrebe i predmeti koje su koristili.

Zlatna maska ili filmska scena mogu da privuku prvi pogled. Iza njih otvara se mnogo duža priča o društvu koje je ostavilo dovoljno tragova da ga proučavamo, a zatim iznova tumačimo kroz sopstvenu kulturu.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar