NOĆ VEŠTICA NIJE PRAZNIK ĐAVOLA Evo kako je nastala, kakve veze ima sa drevnim paganima i ko je zapravo Džek Lantern

Svake godine, u noći između 31. oktobra i 1. novembra, širom sveta obeležava se Noć veštica, poznatija kao Halloween. I dok je jedni doživljavaju kao zabavu uz kostime, maske, bundeve i horor dekoraciju, drugi je povezuju sa okultizmom, paganskim običajima, pa čak i obožavanjem đavola. Međutim, istorija ovog praznika mnogo je složenija, a njegovi koreni vode duboko u evropsku prošlost.

Noć veštica nije nastala u Americi, iako je upravo tamo tokom vremena dobio oblik po kojem ga danas prepoznajemo. Njegovo poreklo vezuje se za stare keltske običaje, hrišćansku tradiciju i narodne legende koje su se vekovima prenosile sa generacije na generaciju.

Sve je počelo drevnim keltskim praznikom Samhain

Jedan od najvažnijih korena Noći veštica povezuje se sa drevnim keltskim praznikom Samhain, koji su narodi na području današnje Irske, Škotske i delova Britanije obeležavali na kraju oktobra.

Samhain je označavao kraj žetve i početak hladnijeg, mračnijeg dela godine. Kelti su verovali da je u toj noći granica između sveta živih i sveta mrtvih posebno tanka, zbog čega su se, prema njihovim verovanjima, duhovi preminulih mogli vratiti među ljude.

Zbog toga su palili velike vatre, okupljali se i izvodili obrede za koje se verovalo da štite zajednicu. Postojala su i verovanja da prerušavanje može da pomogne ljudima da se sakriju od zlih duhova ili da ih zbuni.

Upravo se u tim starim običajima traže počeci današnje tradicije maskiranja, strašnih kostima i paljenja svetiljki.

Kako je paganski običaj postao Halloween?

Vremenom se na evropske običaje nadovezala hrišćanska tradicija. Crkva je 1. novembar posvetila prazniku Svih svetih, dok se veče uoči tog dana na engleskom nazivalo All Hallows' Eve, odnosno veče Svih svetih.

Iz tog naziva postepeno je nastala reč Halloween.

Tokom vekova, stari narodni običaji i hrišćanski praznični kalendar počeli su da se prepliću. Tako je Halloween dobio različite oblike u zavisnosti od kraja i lokalnih običaja.

Važno je naglasiti da se njegovo poreklo vezuje za paganska verovanja, ali to ne znači da je današnje obeležavanje ovog praznika verski obred ili slavljenje đavola.

Ko je Džek Lantern i zašto se baš bundeva izdubljuje?

Jedan od najpoznatijih simbola Halloweena jeste izdubljena bundeva sa osvetljenim licem, poznata kao Džek Lantern (Jack-o'-lantern).

Iza nje se krije stara irska narodna legenda o čoveku po imenu Džek, poznatom kao Škrti Džek. Prema jednoj od najpoznatijih verzija priče, Džek je bio lukav čovek koji je uspeo da prevari đavola i nagovori ga da obeća da neće uzeti njegovu dušu.

Kada je Džek umro, prema legendi, nije mogao da uđe u raj zbog svog života, ali mu ni ulazak u pakao nije bio dozvoljen zbog dogovora koji je ranije sklopio sa đavolom.

Osuđen da luta između dva sveta, dobio je samo žar koji će mu osvetljavati put kroz mrak. Stavivši ga u izdubljenu repu, napravio je improvizovanu svetiljku i tako je, prema legendi, nastao Džek Lantern.

Irski doseljenici su ovu tradiciju preneli u Severnu Ameriku. Tamo su umesto repe počeli da koriste bundeve, koje su bile veće, dostupnije i mnogo lakše za izdubljivanje. Tako je bundeva sa jezivim licem postala jedan od najprepoznatljivijih simbola Halloweena.

Zašto se ljudi maskiraju i govore „slatkiš ili smicalica“?

Običaj maskiranja takođe ima veze sa starim evropskim tradicijama. Verovalo se da prerušavanje može da zaštiti ljude od duhova ili da ih učini neprepoznatljivim tokom noći za koju se smatralo da je posebna.

Današnje kostimiranje razvilo se iz različitih narodnih običaja, a vremenom je postalo deo zabave. Ljudi se oblače u veštice, vampire, duhove, čudovišta, ali i u likove iz filmova i popularne kulture.

Poznato „trick or treat“, odnosno „slatkiš ili smicalica“, takođe ima evropske korene. Jedan od običaja koji se povezuje sa njegovim nastankom jeste srednjovekovna praksa u kojoj su ljudi obilazili kuće i zauzvrat za molitve za preminule dobijali hranu, najčešće posebne kolače. Kasnije se razvila tradicija da deca obilaze komšije i traže slatkiše.

Da li Noć veštica zaista slavi đavola?

Iako se Halloween često povezuje sa vešticama, demonima, duhovima i drugim natprirodnim motivima, njegovo obeležavanje samo po sebi ne predstavlja slavljenje đavola.

Istorijski gledano, praznik je nastao preplitanjem drevnih keltskih običaja, narodnih verovanja i hrišćanske tradicije. Današnji Halloween u velikom delu sveta ima pre svega kulturni i zabavni karakter.

Naravno, postoje pojedinci i grupe koji ovaj datum obeležavaju kroz sopstvena verska ili okultna uverenja, ali to ne znači da svi koji se maskiraju, ukrašavaju bundeve ili deci dele slatkiše učestvuju u takvim praksama.

Za mnoge je Halloween samo prilika za druženje, kreativne kostime, horor filmove i zabavu. Iza bundeva, maski i jezivih dekoracija krije se duga evropska istorija, u kojoj su se tokom više vekova smenjivali i preplitati različiti običaji i verovanja.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar