JOVANOVIĆ ZA K1 OTKRIVA: Uskoro će veštačka inteligencija sama zakazivati termine, a srpski roboti će na EXPO 2027 govoriti naš jezik

„Više vremena za ono što vam je važno“ - poruka je koja najbolje opisuje cilj digitalizacije javne uprave u Srbiji. Umesto čekanja na šalterima i prikupljanja dokumentacije, građani danas veliki broj administrativnih poslova mogu da završe putem računara ili mobilnog telefona. 

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović otkrio je, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, koje su nove elektronske usluge dostupne, kako država štiti podatke građana, ali i kako će veštačka inteligencija u narednom periodu promeniti komunikaciju sa državnim institucijama.

Od čekanja na šalterima do elektronske uprave

Govoreći o promenama koje su sprovedene tokom prethodne decenije, Jovanović je istakao da je osnovni cilj bio da građani prestanu da budu posrednici između državnih institucija.

“Građani se vrlo brzo naviknu na dobre stvari. Za desetak godina uspeli smo da transformišemo javnu upravu u efikasan servis građana kroz uvođenje elektronske uprave. Cilj je bio jednostavan - da građani ne budu kuriri koji će ići od šaltera do šaltera i nositi dokumenta koja država već ima u svom posedu, već da sve usluge učinimo transparentnim i dostupnim preko portala elektronske uprave. Korak po korak, jednu po jednu uslugu, na taj način smo polako ušli i među građane i među privredu” - objasnio je Jovanović.

Kako je naveo, jedan od najzahtevnijih delova celog procesa bila je digitalizacija državnih registara i njihovo međusobno povezivanje.

“Najveća pobeda bila je da prvo završimo digitalizaciju svih državnih registara. Setićete se da smo do pre desetak ili dvanaest godina čekali papirni izvod iz matične knjige rođenih i poručivali da nam iz mesta rođenja stigne autobusom kako bismo mogli da završimo neki posao. Bilo je potrebno da završimo digitalizaciju registara i napravimo sistem koji će povezati sve državne organe, da imamo mogućnost razmene tih podataka po službenoj dužnosti, da ne teramo građane da ih nose, nego da država radi taj posao umesto njih” - rekao je Jovanović.

„Bebo, dobro došla na svet“ – jedna od najvećih promena

Kao jedan od prvih velikih uspeha digitalizacije, Jovanović je izdvojio uslugu „Bebo, dobro došla na svet“, koja je roditeljima omogućila da administrativne obaveze nakon rođenja deteta završe u porodilištu.

“Prvi primer bila je usluga „Bebo, dobro došla na svet“. Nekada je trebalo otići na sedam šaltera, prijaviti prebivalište, upisati dete u matičnu knjigu rođenih, regulisati državljanstvo, zdravstvenu karticu, roditeljski dodatak i sve ostalo. Ja sam za svoju decu uzimao godišnji odmor da bih sve to završio. Mi smo napravili korak više. Sada građani ne moraju ništa od toga da rade, već u razgovoru sa babicom koja sedi za računarom, za pet minuta završe sve poslove. Naravno, dolazi SMS, a izvod iz matične knjige rođenih stiže na kućnu adresu. To je bila velika pobeda, jer smo već tada povezali najvažnije državne registre, matične knjige i podatke Ministarstva unutrašnjih poslova” - objasnio je.

Nakon toga, kako je istakao, usledio je razvoj velikog broja drugih elektronskih usluga, posebno u obrazovanju.

“Posle toga krenule su jedna po jedna nove usluge, pre svega upis u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole. Imamo fantastičan portal „Moja srednja škola“, koji sam prošle godine koristio i ja, kada su moja deca upisivala srednju školu. Roditelji bukvalno sve završavaju preko portala „Moja srednja škola“. Nema potrebe da odu u školu, čak ni da bi upisali dete. Svi podaci, svi dokumenti, sve što je potrebno završava se elektronski” - rekao je Jovanović.

Vozačka dozvola i dokumenta stižu na kućnu adresu

Govoreći o uslugama koje su danas dostupne, Jovanović je istakao da građani mnoge administrativne obaveze mogu da završe bez odlaska na šalter.

“Ima puno usluga koje su sve popularnije. Daću primer samo nekih. Recimo, zamena vozačke dozvole. Ne mora da se ide ni na jedan šalter. Poručite novu vozačku dozvolu, koja preko pošte stiže na kućnu adresu. Takođe, pomenuli smo izvode iz matične knjige rođenih ili uverenja o državljanstvu. Možete da ih poručite onlajn i elektronski izvod ili uverenje o državljanstvu stiže u sanduče na portalu elektronske uprave. Ako želite papirni dokument, on preko pošte stiže na vašu kućnu adresu” - objasnio je direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Dodao je da su dostupne i elektronske saglasnosti, kao i određena uverenja o boravištu i prebivalištu.

“Veliki broj usluga, elektronske saglasnosti, uverenja o boravištu i prebivalištu, neke su od najnovijih usluga koje smo stavili na raspolaganje. Sve možete da završite elektronski. Naravno, uvek ima građana koji žele da odu na šalter, ali mislim da kada jednom probaju usluge na portalu elektronske uprave, više neće želeti da se vraćaju na stari način” - rekao je.

Kako otvoriti nalog na eUpravi i čemu služi ConsentID?

Jovanović je detaljno objasnio i način registracije na portalu elektronske uprave, kao i prednosti mobilne aplikacije ConsentID.

“Postoje dva načina kako možete da koristite usluge elektronske uprave. Jedan je da se na portalu elektronske uprave prijavite onlajn, ne morate da idete ni na jedan šalter. Na adresi euprava.gov.rs pojavi se, kao i na bilo kom drugom portalu, registracija. Potrebno je da se registrujete i otvorite nalog sa imejl adresom i šifrom. Mi to smatramo manje bezbednim načinom prijave i zato savetujemo da građani odu samo jednom na neki od nekoliko hiljada šaltera, recimo u poštu ili banku, da aktiviraju mobilnu aplikaciju koja se zove ConsentID. Sa njom potvrđuju prijavu, to je mnogo bezbedniji način i tada mogu da koriste sve usluge elektronske uprave” - objasnio je Jovanović.

Kako je naveo, službenik na šalteru na osnovu lične karte identifikuje građanina i omogućava mu aktivaciju aplikacije.

“Potrebno je da dobijete inicijalne parametre, odnosno da vas šalterski službenik na osnovu lične karte identifikuje. Onda je sa mobilnom aplikacijom mnogo sigurnije i bezbednije, a tada vam praktično otvaramo sve usluge elektronske uprave” - naglasio je.

Jovanović je dodao da jedan elektronski identitet omogućava pristup različitim državnim portalima.

“Povezali smo sve državne organe, tako da kada imate jedan nalog na portalu elektronske uprave, možete da pristupite bilo kom državnom elektronskom portalu. Recimo, portalu Poreske uprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ili APR-a, ako želite da registrujete firmu. Sve možete da uradite onlajn. Za privredu je neverovatno važno da praktično sve što radi sa državom bude elektronski, od elektronskih faktura, elektronskih otpremnica i e-akciza, do najnovije usluge eBolovanje, gde privreda na svom portalu elektronske uprave može da vidi onog trenutka kada neko otvori bolovanje u domu zdravlja da je taj zaposleni otvorio bolovanje” - naveo je.

Više od dva miliona hakerskih napada za mesec dana

Posebna tema razgovora bila je zaštita podataka građana i bezbednost državnih informacionih sistema.

Jovanović je istakao da je uspostavljanje državnih data centara predstavljalo jedan od ključnih koraka u jačanju sajberbezbednosti.

“Različite mere preduzimamo. Sigurno je bilo najznačajnije to što smo napravili Državni data centar, mesto gde se čuvaju podaci. Najveći Državni data centar nalazi se u Kragujevcu, izgrađen je po najvišim tehničkim i bezbednosnim standardima. Toliko je bezbedan da mnoge velike IT kompanije zakupljuju na komercijalnoj osnovi kapacitete u njemu. Tu čuvamo podatke građana, a naravno, podaci se čuvaju i u Beogradu. Na taj način imamo podatke na dva mesta” - objasnio je.

Govoreći o sajbernapadima, Jovanović je izneo podatak da su državni sistemi tokom avgusta bili izloženi ogromnom broju pokušaja neovlašćenog pristupa.

“Veoma mnogo ulažemo u informacionu i sajberbezbednost. Imamo posebne timove koji dežuraju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Imaju zadatak da u roku od pet minuta detektuju bilo kakav sajberincident ili napad i da otklone problem u roku od dva sata. Reći ću vam samo da smo, recimo, u avgustu imali preko dva miliona hakerskih napada i da smo ih sve uspešno odbranili”- izjavio je Jovanović.

Na pitanje odakle dolaze napadi i šta su njihovi motivi, odgovorio je:

“Dolaze iz celog sveta. Razni su motivi, od toga da neko želi da zaradi, do toga da su politički motivisani. U svakom slučaju, savet svim državnim institucijama jeste da prebace podatke u Državni data centar. U prethodnih pet ili šest godina imali smo problema i sa katastrom, i sa Ministarstvom privrede, i sa Elektroprivredom Srbije, ali oni nisu čuvali podatke u Državnom data centru, nego u svojim, da kažemo, priručnim sistem-salama” - objasnio je.

Kako je dodao, raniji problemi pokazali su koliko je važno ulaganje u kvalitetnu infrastrukturu i stručne kadrove.

“Mislim da su naučili, ali je mnogo skuplje i teže učiti na svojim greškama. Setite se, Elektroprivreda Srbije jedno dva meseca nije mogla da izdaje račune. Sada su se svi dozvali pameti i državni organi su najvećim delom prebacili podatke u državne data centre. To je priča koja nema kraja. Stalno ulažemo u mlade stručnjake, timove i najsloženije alate kojima detektujemo bilo kakav hakerski napad. Čak smo sada krenuli da koristimo veštačku inteligenciju koja nam pomaže da u toj odbrani budemo što brži i bolji” - istakao je Jovanović.

Veštačka inteligencija će sama zakazivati termine

Jedna od najvažnijih najava tokom gostovanja odnosila se na proširenje funkcionalnosti veštačke inteligencije na portalu eUprave.

Jovanović je objasnio da građani već koriste digitalnog asistenta za pronalaženje informacija, ali da će uskoro moći da mu prepuste i izvršavanje pojedinih administrativnih zadataka.

“Taj četbot mnogo znači građanima, zato što građani sve više na taj način dolaze do željene elektronske usluge. Ranije ste morali da kliknete, pa da nađete gde se nalazi usluga. Sada građani, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji na našem portalu, ali i na drugim državnim portalima, mogu lako da saznaju gde se nalazi koja usluga, kako da je koriste, da se informišu i dobiju pravu informaciju. Mi nedeljno imamo više od deset hiljada tih konverzacija sa veštačkom inteligencijom” - rekao je.

“Od naredne nedelje omogućićemo prvu uslugu koja će biti u potpunosti dostupna preko veštačke inteligencije. Dakle, ulogujete se na naš portal i kažete, recimo, za zakazivanje termina: „Daj mi, molim te, najbliži ili najbrži termin u najbližoj policijskoj stanici i zakaži mi to.“ Znači, ne morate sami da pretražujete termine, već kažete: „Zakaži mi taj termin“ i veštačka inteligencija će da zakaže” - najavio je Jovanović.

Srbija razvija sopstveni model veštačke inteligencije

Jovanović je istakao da Srbija razvija sopstvene kapacitete za veštačku inteligenciju i da je cilj da državne elektronske usluge ne zavise isključivo od stranih tehnoloških platformi.

“I tu smo mislili dalekosežno i na vreme. Vlada je uspostavila državnu platformu za razvoj veštačke inteligencije. Tu su superkompjuteri poslednje generacije koji se nalaze u Data centru u Kragujevcu i razvijamo naš srpski jezički model. To znači da ne koristimo ChatGPT i te otvorene alate, već koristimo strogo kontrolisane alate, tako da naša veštačka inteligencija, pored toga što možete sa njom bez problema da komunicirate na ćirilici i latinici, na ekavici i ijekavici, radi praktično bez greške” - rekao je Jovanović.

Kako je objasnio, razvoj domaćeg jezičkog modela zahteva kvalitetne tekstove i veliki broj pouzdanih podataka.

“Napravili smo veliki broj sporazuma sa bibliotekama, sa medijskim kućama, da kvalitetan srpski jezik praktično stavimo u tu pamet srpske veštačke inteligencije. Očekujemo da taj model do perfekcije usavršimo do početka EXPA, kada će naši roboti, koji se proizvode u Šapcu, biti domaćini praktično na paviljonima EXPA i moći da pričaju veoma kvalitetno srpski jezik, ali i druge jezike” - najavio je.

Roboti će na EXPO 2027 govoriti srpski jezik

Jovanović je posebno naglasio značaj saradnje sa bibliotekama i medijskim kućama koje su ustupile arhivsku građu za razvoj srpskog jezičkog modela.

“Bez takvih arhiva ne bismo mogli da napravimo srpsku veštačku inteligenciju. Ta arhiva je više nego dragocena i videćemo kakav će zapravo biti kvalitet u prvim mesecima naredne godine, jer je treniranje jedan dugačak proces. Brojni timovi stručnjaka za razvoj veštačke inteligencije rade na tome i proveravaju kvalitet srpskog jezika, tako da očekujem da će naši roboti progovoriti u maju na EXPU odličan srpski” – rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Dodao je da se na usavršavanju sistema svakodnevno radi, a da će domaći jezički model biti dostupan i širem krugu korisnika.

“Uskoro ćemo otvoriti i portal sličan ChatGPT-u, tako da ćete moći da koristite tu srpsku veštačku inteligenciju. Omogućićemo i svim drugim IT kompanijama i institucijama koje žele da razvijaju različite programe zasnovane na veštačkoj inteligenciji da se povežu sa tom srpskom pameću i koriste srpski jezički model” - objasnio je Jovanović.

On je govorio i o važnosti očuvanja znanja, jezika i kulturne baštine u digitalnom dobu.

“Danas se povlači interesantna paralela. Kažu da je u prošlom veku, ako ste želeli da ostanete u pamćenju istorije, trebalo da štampate knjige, a sada je potrebno da uđete u veštačku inteligenciju, da vas potomci kroz veštačku inteligenciju nalaze i da postoji pamćenje” - naveo je.

Budućnost eUprave je u mobilnim telefonima

Govoreći o tome kako bi državna uprava mogla da izgleda u narednih pet godina, Jovanović je ocenio da će se komunikacija građana sa državom gotovo u potpunosti preseliti na mobilne telefone.

"Sve usluge prelaze na mobilni telefon. Polako su građani i prestali da koriste računare, nove generacije, mladi ljudi, sve rade preko mobilnog telefona. Jedno je što već imamo mobilnu aplikaciju eUprava, koju svakog dana usavršavamo, a drugo je upravo veštačka inteligencija na mobilnoj aplikaciji. Kroz različite četove pomalo postajemo i razmaženi, ne želimo ni da tražimo menije, da tražimo opcije, koju uslugu da koristimo. Želimo da u komunikaciji sa veštačkom inteligencijom, naravno na bezbedan način, koristimo sve usluge javne uprave. I to će biti vrlo brzo, to se već dešava" rekao je.

Kao krajnji cilj naveo je potpuno ukidanje potrebe za odlaskom na šaltere radi administrativnih poslova koji se mogu obavljati elektronskim putem.

"Cilj je da građani ne moraju nijednom da dođu na bilo koji šalter javne uprave, da sve mogu da završe preko svog mobilnog telefona. Najveći deo poslova mogu i sada, ali cilj nam je da u potpunosti digitalizujemo sve usluge" istakao je.

Lična karta, zdravstvena knjižica i pasoš u digitalnom novčaniku

Još jedna važna novina na kojoj se radi jeste digitalni novčanik, koji bi omogućio čuvanje elektronskih verzija ličnih dokumenata na mobilnom telefonu.

“To je sledeći korak, da imamo nešto što se zove digitalni novčanik, gde u njemu možemo da čuvamo elektronsku kopiju lične karte, zdravstvene kartice, vozačke dozvole, pa i pasoša. Na tom projektu radi i Evropska unija i mi pratimo dešavanja i standardizaciju. Ideja je da sutra imate svoj pasoš na mobilnom telefonu i da sa takvim elektronskim pasošem putujete do druge države Evropske unije. To će se desiti vrlo brzo” - rekao je Jovanović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar