KAKO ĆEMO ZNATI DA LI JE TEKST NAPISAO ČOVEK ILI AI? Kljajić u "Uranku" objasnio šta je "watermark"

Veštačka inteligencija više nije samo tehnologija budućnosti, već je postala naš svakodnevni savetnik. Možemo li da joj verujemo bez rezerve ili je ipak pametnije da, pre zakletve na vernost, potpišemo svojevrsni „predbračni ugovor“? O tome razgovaramo sa AI konsultantom Ljubomirom Kljajićem.

Gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, Kljajić je objasnio da je veštačka inteligencija mnogo širi pojam od alata poput ChatGPT-a, iako su upravo oni danas njen najvidljiviji oblik za veliki broj korisnika.

„Veštačka inteligencija je širok pojam, ali ono što mi vidimo kao njen najevidentniji oblik jesu alati koje popularno nazivamo ChatGPT. Koristimo ih da generišemo sadržaj, kao što su tekst, slika i zvuk, ali i da postavljamo opšta pitanja. Koristimo ih kao malog asistenta koji može da nam pomogne u ovom našem brzom životu“, kazao je Kljajić.

Ipak, uz sve veću upotrebu AI alata raste i značaj provere informacija koje oni pružaju.

„Više nije pitanje merljivosti, već učestalosti. Greška može da se provuče ispod radara ako niste dovoljno informisani o temi ili jednostavno ne obraćate pažnju“, upozorio je Kljajić.

Šta je „watermark“?

Jedno od ključnih pitanja sa razvojem generativne veštačke inteligencije jeste kako utvrditi da li su određeni tekst, fotografija, video ili zvuk nastali uz pomoć AI.

Kljajić objašnjava da se u tom kontekstu koristi takozvani „watermark“, odnosno digitalni vodeni žig, koji bi trebalo da ostavi trag da je određeni sadržaj generisan ili izmenjen pomoću veštačke inteligencije.

Prema njegovim rečima, velike tehnološke kompanije rade na mehanizmima kojima bi se takav sadržaj mogao pouzdanije prepoznati.

„Suština je da proizvođači veštačke inteligencije imaju funkcionalnost koja će nam sa priličnom sigurnošću pokazati da li su tekst, slika ili zvuk generisani veštačkom inteligencijom“, rekao je Kljajić.

Kako je objasnio, način označavanja može da se razlikuje u zavisnosti od vrste sadržaja. Kod fotografija i drugih fajlova mogu se koristiti metapodaci i druge digitalne oznake, dok se kod teksta koriste tehnike koje omogućavaju naknadno prepoznavanje AI generisanog sadržaja.

„To znači da imamo malu etiketu, odnosno tag, na generisanom sadržaju koji može da pokaže da li ste koristili veštačku inteligenciju“, objasnio je Kljajić.

Postavlja se, međutim, pitanje šta se događa ukoliko korisnik izmeni tekst koji je prethodno napravila veštačka inteligencija,  promeni redosled reči, skrati ga ili prepravi pojedine delove.

Kljajić navodi da je jedan od izazova upravo mogućnost detekcije kod veoma kratkih ili naknadno izmenjenih tekstova.

„Ako je tekst previše mali, može biti teško da se vodeni žig ‘zakači’ tako da tekst bude detektabilan“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, mnogo važnija je ideja koja stoji iza takvog označavanja – transparentnost prema ljudima koji sadržaj čitaju ili gledaju.

„Suština je da pravac u kojem se razvija veštačka inteligencija ide ka tome da, ako je koristite za kreiranje teksta ili vizuelnog sadržaja, bude pošteno i transparentno naznačeno da je korišćen neki od AI alata“, zaključio je Kljajić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar