Kada zaista ZASTAREVAJU DUGOVI? Ovo su NAJVEĆE ZABLUDE i mogu MNOGO SKUPO da koštaju

Prema  Zakonu o obligacionim odnosima dugovanja za komunalije i srodne delatnosti (struja, voda, telefon, kablovska i parking servis) zastarevaju nakon 12 meseci od nastanka duga, ali to ne znači da se potrošačima automatski "briše" dug. 

Dejan Gavrilović, predsednik udruženja "Efektiva" koje se bavi zaštitom prava potrošača, kaže da je česta zabluda potrošača da zastarelost automatski nastupa nakon roka od godinu dana, u smislu da posle toga poverilac nema pravo da tuži dužnika.

- Poverilac itekako ima pravo da tuži dužnika i nakon zastarevanja duga, osim u slučaju da potrošač ne uloži prigovor zastarelosti i to pisanim putem, čime će sud utvrditi da je zastarelost nastupila. Ono u šta potrošači često veruju jeste da je sud na neki način dužan da vodi računa o zastarelosti. Međutim, to nikada nije bio. Zastarelost je sankcija za nesavesnog, nemarnog poverioca, ali nikako nije nagrada za dužnika, jer  on ostaje dužnik, s tim što ima pravo da se pozove na zastarelost onda kad ga poverilac utuži i da time izbije poveriocu batinu iz ruke, odnosno liši ga prava na prinudnu naplatu koja se obavlja preko javnog izvršitelja ili suda - objašnjava Gavrilović.

On dodaje da prodavac usluge može da tuži dužnika i nakon na primer pet godina, ali je pravo potrošača da se pozove na zastarelost. Gavrilović posebno naglašava da ako se portrošač ne pozove na zastarelost, dug ponovo postaje važeći i trgovac ima pravo da ga naplati, preko izvršitelja.

Foto: Pexels.com

Klijentima banaka koji su podigli kredit takođe mogu da zastare dugovanja, ali Dejan Gavrilović kaže da su banke našle način kako da na neki način "zaobiđu" zastarevanje dugaova i od klijenata naplate svaki dinar.

-  Dugovi zastarevaju nakon pet godina kada je reč o glavnicama, dok su tri godine potrebne da bi zastareo dug na kamatu. Međutim, kada se zadužujemo kod banke mi potpisujemo blanko menice. To su menice koje nemaju datum, tako da ne postoji dokaz koliko je vremena prošlo i na taj način zaobilaze zastarevanje duga. To nije protivzakonito - dodaje Gavrilović.

Prema njegovim rečima potpisivanje ovakvih menica u bankama je i jedan od glavnih uslova za dobijanje kredita. 

Treba li čuvati račune?

Potrošač nije obavezan da čuva račune, kao ni kopije uplatnica. Međutim, u slučaju mogućeg spora to može da predstavlja problem, stoga u udruženju "Efektiva" savetuju potrošačima da ipak čuvaju pristigle račune.

- S obzirom na to da se često dešavaju situacije da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz u takvoj situaciji je evidencija trgovca. U tom slučaju može doći i do kvara u sistemu, pa da se pojavi neki dug koji je stvarno plaćen, a potrošač to ne može da dokaže i onda će da izgubi spor ili će morati ponovo da plati. Zato je savet potrošačima da čuvaju dokaze. To ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene - kažu u ovom udurženju..

 

 

Ostavite komentar