Kristi snimala filmove za Netflix i Hollywood SOLIDNO zarađivala, ali se vratila u bakinu kuću da gaji BUKOVAČE

Duž popularne Ćiro II rute, pešačko-biciklističke staze između Vojskog Do i Karasovića na samom jugu Hrvatske, gde je nekad saobraćala železnica i popularni voz 'Ćiro', brojni će se složiti kako se svašta ima videti. Od prelepog krajolika do životinja i biljaka, pokoja kućica smestila se u planinskom predelu nedaleko od Dubrovnika, a među njima je i ona Kristi Perak.

Da, ime Crysta možda i nije autohtono za tamošnje stanovništvo, ali je zato ova 33-godišnjakinja svakako ''njihova''. Naime, Kristi je delom hrvatskog porekla koja je inostranstvo, u ovom slučaju Kanadu, poslednjih godina odlučila zameniti s Hrvatskom. Ova rođena Kanađanka tako danas živi životom prave lokalke – ima svoj vrt, svakodnevno popriča sa svojom starijom komšinicom i radi na otvaranju svog biznisa. Međutim, njeni dani u Kanadi bili su u potpunosti drugačiji, od ''jutra do sutra'' bila je deo ekipe koja je snimala filmove za Netflix i Hollywood.

- Većinom sam radila na organizaciji, uređivanju ili koordiniranju filmova. Netflix i Hollywood zahtevaju jako puno rada, a ja baš nisam uživala radeći 16 sati dnevno. Plaćen si po danu. Najniža dnevnica u to vreme je možda oko 210 dolara, no to se bazira na 12-satnom radnom danu, a to se često i produži – ispričala je.

Vrlo brzo je shvatila kako to ipak nije ono čime se želi baviti, pa je kao volonterka otišla u Zambiju na šest meseci. Tamo je zapravo preko Kancelarije za Hrvate izvan Hrvatske dobila stipendiju za kurs hrvatskog jezika koji ju je, posledično, doveo i do Hrvatske 2019. godine.

Želi deci da predaje engleski i ima neki svoj mali biznis

- Kada sam bila mala, moja baka je iz Konavla došla živeti s nama u Kanadu, zbog čega sam i naučila hrvatski jezik. Ipak, s vremenom sam ga zaboravila, pa sam zacrtala da ću jezik ponovo naučiti do navršene 30. godine – ispričala je. Isprva je živela u Zagrebu, gde ju je snašao i razorni potres 2020. te pandemija, što ju je nateralo da učini nešto što je htela godinama – nabavi čehoslovačkog vučjeg psa Juru s kojim je potom preselila u rodnu kuću svoje bake koju sad i preuređuje. Zajednica u Konavlima joj je vrlo draga, a kaže da joj meštani uvek pomažu i brinu o njoj.

Kristi radi na tome i da dobije potvrdu kojom bi mogla predavati engleski jezik u školama, a u vrtu ima i bukovače koje bi mogla prodavati.

- Ovde imam vremena raditi ono što zapravo volim – kazala je.

- Svačiji pojam ''boljeg života'' je drugačiji. Meni ne treba puno stvari da bih bila srećna. Mene usrećuje moja umetnost, moj vrt i moj pas. Volim i hranu, a ona je ovde puno bolja – poručila je Kristi.

Ostavite komentar