Cena ŠEĆERA vrtoglavo RASTE: Poslednje 3 GODINE svedoci smo da je HRANA SVE SKUPLJA, a ova korekcija pogodiće MNOGE

Vremenski obrasci El Ninja guraju globalne rezerve šećera na najniži nivo u prethodnih 14 godina, što dovodi do toga da se ovom namirnicom trguje po najvišim cenama u prethodnih 12 godina.

"Uglavnom zbog nižih globalnih zaliha posle neubičajeno suvog vremena koje je oštetilo žetvu u Indiji i Tajlandu, drugom i trećem  po veličini svetskom izvozniku šećera", prenosi Euronews.

Brazil je najveći izvoznik šećera, ali će njegova žetva pomoći da se popune praznine kasnije naredne godine. Do tada, zemlje zavisne od uvoza, poput većine onih u podsaharskoj Africi, ostaju ranjive.

Što znači da je ovo samo najnoviji udarac za zemlje u razvoju, koje se već suočavaju sa nestašicom osnovnih namirnica, poput pirinča i zabranama trgovine hranom koje su doprinele inflaciji hrane.

Poslednja "kap" za pekare

Za desetine nigerijskih pekara, koji se bore da opstanu dok trpe veće troškove goriva i brašna, stratosferske cene šećera su se pokazale kao poslednja kap koja je prelila čašu i one su zauvek zatvorene.

Šećer je potreban za pravljenje hleba, koji je osnovna namirnica za 210 miliona stanovnika Nigerije.

Ova zemlja kupuje 98 odsto svog sirovog šećera od drugih zemalja. Godine 2021. zabranila je uvoz rafinisanog šećera koji je bio u suprotnosti sa planom za jačanje domaće prerade šećera i najavila je projekat od 67 miliona evra za proširenje infrastrukture šećera. Ali to su dugoročne strategije. Trgovci iz Abudže kao što je Abba Usman sada se suočavaju sa problemima.

Ista vreća šećera od 50 kilograma, koju je Usman kupio pre nedelju dana za 60 evra, sada košta 74 evra. Kako cene rastu, njegovih kupaca je sve manje.

Svet sada ima manje od 68 dana šećera u zalihama, u poređenju sa 106 dana  sa prvim počecima krize 2020. godine, prema podacima USDA.

U nekim zemljama uvoz skupljeg šećera troši rezerve u stranoj valuti, poput dolara i evra, koje su takođe potrebne za plaćanje nafte i drugih ključnih proizvoda, kaže El Mamun Amruk, ekonomista FAO.

Ostavite komentar